Верујем у ствар невероватну.
Најневероватнију међу свим стварима.
Верујем да има ноћ кад оживе
цртежи све деце света
на зидовима и тротоарима.
Верујем да има ноћ кад оживе
возови смешни, климави,
и чике са главама буцмастим као крушке.
Оживе лавови са очима као тањири,
зубима као чешљеви и као старе виљушке.
Оживе цртежи пилића што су налик на гљиве,
оживе крилати бродови,
крилате локомотиве…
Верујем: сви оживе.
Врте се крај дечјих ногу
слике смешне и лепе.
На ђон се неком залепе.
На босу ногу залепе.
И видиш: сваку ће сличицу
однети неко.
Сваку ће.
И видиш како чаролија
дуж свих улица скакуће.
До неба скакуће…
Скакуће.