Pčelica je malena letela po svetu.
Tražila je polena na svakome cvetu.
Tako jednom ona sleti, baš na cvetak žuti.
Da ga pita, se ne seti, a on se naljuti.
Uzletela mala pčela i već suze lije.
Tako nešto u životu, doživela nije.
Pokaja se cvetak žuti, pa pčelicu stade zvati.
Hoće li ga ona ćuti, dal’ će opet da se vrati.
Čula pčela ime svoje i već natrag žuri.
Vide cvetak žute boje, pa ka njemu juri.
Cvetak pruži svoje lati, jer ne želi da mu sude.
Obeć’o je polen dati, da pčelica srećna bude.
ZAŠTO ČITATI EKOLOŠKI ČASOPIS ZA DECU „ČUVARI RAVNICE“?
