Home Bajke i priče MORSKA PRIČA – za čitanje naglas

MORSKA PRIČA – za čitanje naglas

243
0

NA DNU MORA MEĐU OBLUCIMA, U ŠUMI MORSKIH KORALA, STANUJU MORSKA BIĆA. A RIBE? GDE STANUJU RIBE?

VELIKA RIBA: Evo me, tu sam! Već sam celu uvalu preplivala a moja malena ribica još spava. Ona još spava! Hej ribice pribudi se i pozdravi novi dan.

MALA RIBA (Lile): Tu sam mamice. Uspavala sam se… Mmmmmm…

VELIKA RIBA: Ti si prava spavalica, a ja danas nemam vremena. Moram da nabavim hranu i posetim morskog konjića – dobiće mlade!

MALA RIBA: Baš se veselim – igraću se s njima.

VELIKA RIBA: Žao mi je ribice moja. Ne možeš sa mnom. Odvešću te tetka hobotnici!

MALA RIBA (Lile): Mamice, mamice – želim s tobom, neću kod tetka hobotnice. Želim i ja da plivam u dubokom moru.

VELIKA RIBA: Da, da… Kad porasteš ribice! Tetka hobotnica će se brinuti za tebe, maziti te kracima i igraće se s tobom!

MALA RIBA: Baš sam ljuta!!!

NA DNU MORA, ISPOD STENA, SKRIVENA OD POGLEDA, STANUJE HOBOTNICA. VELIKE I VESELE OČI SVETLE U MRAKU, NJEN OSMEH NAJVEĆI JE U CELOM MORU, A NJENI KRAKOVI, ŠARENI… NEŽNO I TOPLO GRLE.

HOBOTNICA: Ooooo… Dobar vam dan ribe drage. Dozvolite da Vas pozdravim svojim narandžastim krakom dobrodošlice!

VELIKA RIBA: Dobar dan, gospođo Hobotnice. Molim Vas možete li mi pričuvati moju malu ribicu. Moram da idem u duboko more i ne mogu da je vodim sa sobom?

HOBOTNICA: Naravno gospođo ribo – baš se veselim društvu vaše ribice!

MALA RIBA: E neću da ostanem, baš sam ljuta!!!

VELIKA RIBA: Žao mi je ribice, ali… Moram da idem. Verujem da će ti, kad prođe ljutnja, ovde biti lepo. Doviđenja… Žurim…

HOBOTNICA : Dođi ribice. Moj žuti krak pomaže protiv ljutnje, poklanja ti osmeh, a sa osmehom lako nađeš prijatelje.

MALA RIBA : Ovde mi je hladno. Neću da ostanem. NEĆU!!!

HOBOTNICA : Dođi bliže ribice. Evo pomaziću te svojim crvenim krakom. To je najtoplije mesto u ovom moru. Pružiće ti nežnost i ljubav.

MALA RIBA : Aha… Kako je toplo i nežno… Sve me golica… Ha… Ha… Hahahahah… Ipak neću da ostanem. Šta kad ogladnim?

HOBOTNICA : O… Polako ribice. Za to imam zeleni krak. Kad ogladniš hraniću te najukusnijom hranom.

MALA RIBA : Dobro, ali ovde je tako mračno… Ne vidim gde plivam….

HOBOTNICA : Pogledaj moj zeleni krak, protrljaće ti oči i pokazati put.

MALA RIBA : Hvala što si mi protrljala oči. Sada bolje vidim. Gle… Koga sve tu ima… A ja sam tako sama!

HOBOTNICA : Nemoj biti tužna. Moj šareni krak upoznaće te sa zvezdicom, školjkicom, ježevima, račićima, s kojima se možeš igrati!

ZVJEZDICE : Tamo gde je najljepša, boja plava, tamo gde talasi prave najlepšu penu videćeš nas, morske zvezdice!

JEŽEVI : Hej, ribice dođi, ne boj se naših bodlji. Naše je srce toplo i veliko a sa bodljama se branimo.

ŠKOLJKICE : Svaka od nas biser ima, svaka od nas srce ima, ali svoje srce čuva da ga ne odnese plima.

SVI : Dođi ribice, poigraj se s nama!!!

MALA RIBA : Rado bi se s njima igrala, ali ne znam kako!?

HOBOTNICA : Lako, lako! Pomoći će ti moj žuti krak. Smislitće nešto (šapće na uvo ribici).

MALA RIBA : (pažljivo sluša )To je tako lako!Reći ću im glasno: Dobar dan! Ja sam ribica. Možemo li da se zajedno igramo? Hvala Vam gospođo Hobotnice što ste me pomazili svojim krakovima. Ovo je zaista vesela pećina. Samo… Čemu Vam služi ZLATNI krak?

HOBOTNICA : Zlatni krak? To je krak prijateljstva. On zna čarobne reči!

VELIKA RIBA : Evo me… Stižem iz velikih dubina, gde nema sunčevih zraka, gde plivaju morski psi, gde ribari bacaju mreže. A ti ribice moja… Kako si mi ti?

MALA RIBA : Mamice, mamice… Tu je tako lepo i veselo i ima puno prijatelja. Dođi da ih upoznaš. Ovo su zvezdice… ježevi… školjkice… (vuče mamu i pokazuje prijatelje)

VELIKA RIBA : Hvala gospođo Hobitnice, možemo li i sutra doči?

HOBOTNICA : Naravno… Čekaću vas!!! Dođite…

(maše svim krakovima…)

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here