U hladu jednog crnog duda
sreli se Minja i žuto pače.
Pače došlo od ne znam kuda
a mala Minja sedi i plače.
Rumenim kljunom pače skuplja
zrele plodove, otpale… crne.
Minja stoji i ljuto gleda
sve bi za sebe, pačetu ne da.
„Prestani više, ja sam Minja.
Ovo ovde je moja dudinja.
I ko će kljun da ti opere.
Crn je k’o noć kod baba Vere.“
Žuto pače farbano crno
Odgega lako – neznano gde.
A mala Minja, ponosno osta
U hladu duda kao i pre.
Grohotom vetar ljulja grane
Padaju sočne zrele dudinje
po kratkoj haljini neubrane
po belom platnu slikarke Minje.
Ostala sama dudinje brati.
Ustašca crna, ruke još gore.
Kad mama dođe biće smeha.
Može je oprati samo more.
Zorica Ivanović Gajević
baka prvaka Hane i njena 3 brata
