Мали Влајко, слика нова
Ал’ прилика стара
Хоће да га поштујемо
Ради наочара.
А ми ћемо, јел’те, браћо
Насмејат се малко
Рећи чемо, ниси Влајко
Већ прави будалко.
Не штују се наочари
Ни у старих људи
Већ се штују старост њина
И поштени труди.
Њине жртве, њине муке
Њино поуздање
Њихов разум, њино срце
Искуство и знање.
Теби стоје наочари
Ко калпак на јарцу,
Или као златни ланац
На сивом магарцу.