Кад се шеташ стазама цветним, пољским,
у топле вечери летње,
ослушни, и чућеш звуке гитара,
виолина и ливадских клавира.
Застани, и приближи очи,
распеваном, шареном ћилиму.
Ако у теби има зрнце,
чаробног, плавог праха,
угледаћеш, у том тренутку,
тајанствен, величанствен свет.
Ако, најзад, полетиш,
крилима од меког лана,
рукама ће те загрлити,
сребрнасто-златна светлост.
То свици пале фењере мале,
и светле онима доле,
што живот славе и воле.
И док зрикавци свирају на клавиру,
мравићи на гитари,
бубамаре певају у разиграној сали,
док су дубоки басови бумбара,
љубав и радост животу дали.
Када подигнеш очи,
и поздравиш веселу, шарену халу,
ти опет, ту на исто место дођи,
да свираш и певаш,
на тајанственом, летњем балу.
Милан Софронић, вероучитељ, Доња Борина; ОШ „Стеван Филиповић“, Радаљ; ОШ „Милош Гајић“, Амајић;
