Ostario lav pa više nije mogao vlastitim snagama pribavljati hranu. Shvativši da mu valja nešto smisliti, povuče se u špilju i onde legne praveći se da je bolestan pa je hvatao i proždirao životinje koje su mu dolazile u posetu. Kada je tako već mnogo zveradi nastradalo, dođe onamo i lisica, ali razabra njegovo lukavstvo.
Stade malo podalje od špilje i zapita lava kako mu je, a on reče: “Loše”, pa je upita zašto ne ulazi.
Na to će lisica: “Ušla bih ja da ne vidim mnoge tragove koji u špilju vode, a nijedan koji iz nje izlazi.”
Tako i razboriti ljudi izbegavaju opasnosti, unapred ih naslućujući po znakovima.
