Мој синовац, дечак мио
ноћас чудан санак снио:
у космосу да је био.
Прошетало вредно дете,
обиграло све планете.
„Испричај нам, ђидио,
штз си тамо видио?“
Видио сам на Месецу
јури мачак своју децу
што скитају по Месецу.
Ноћне шетње све до зоре
то је пос“о за мачоре,
а сва деца под јорган
док не дође дан.
Видео сам на Венери
мајмун репом памет мери,
на мудре се главе цери.
Тамо глупи и тупасти
уживају све почасти
док је неки буздован
за владара изабран.
Видео сам на Меркуру
како бију чика Ђуру
златним штапом све по туру.
Шта то раде ове злоће?
Чика Ђура крао воће.
Отресао бисер с грана
Меркурова јоргована.
На великом Јупитеру
узимају мачку меру,
спремају се да га деру.
Једне ноћи пуне таме
из Кумове сјајне Сламе
украо је даргуљ леп,
окитио њиме реп.
У даљини, на Нептуну,
потпалиле пчеле буну,
а баш им је у рачуну.
Неће више да се труде,
оптужују редом људе
да им вечно краду мед,
а то, кажу, није ред.
А месеци на Сатурну
започели трку бурну
као да их ђаво гурну.
Ту месеца јури седам.
Врти ми се кад их гледам.
Све престиже друга друг,
начинили сјајан круг.
Марс бојовник, то се чује,
своје сабље да не кује,
већ тугује.
Тешке мисли њега море,
људи воде преговоре,
брату пружа руку брат,
у музеј се спрема рат.
На планети, на Урану,
видех јасно к’о по дану
једну дружбу одабрану
како сложно кућу граде
од блокова чоколаде.
Преко дана што нанижу,
обноћ опет крадом дижу.
На крају ми дечко кличе:
„Ето целе моје приче!
Верујеш ли у њу стриче?“
„Све верујем, ал’ на страну
чоколада на Урану.
Да си тамо скитарио,
ти би – стомак покварио.“
