Imao neki čovek konja i magarca. Kad su jednom putem putovali, reče magarac konju: “Preuzmi malo od mojeg bremena ako hoćeš da ostanem živ”, no konj ga ne posluša. Magarac od umora pade i uginu.
Gospodar tada sve natovari na konja, pa i samu magarčevu kožu, a konj stade na sav glas zapomagati: “Jao meni jadnome! Što li mi se bednome dogodilo! Zato što nisam hteo preuzeti mali teret, sada, evo, nosim sve, pa i magarčevu oderanu kožu.”
Basna pokazuje kako će, udruže li se veliki s malima, i jedni i drugi u životu dobro proći.
