KAKO JE NASTALA DEČJA PESMA “POZDRAVITE MOGA TATU” HORA “KOLIBRI”

Uz ovu kompoziciju odrastale su generacije i generacije. Tekst za “Pozdravite moga tatu” napisao je Svetislav Sveta Vuković, poznati voditelj i novinar Radio i TV Beograda. Muziku je komponovao, isto tako legendarni, Aleksandar Aca Kostić, a aranžman Zvonimir Skerl. Pesma je objavljena na singlici 1976. u izdanju PGP RTB, i u izvođenju dečjeg hora “Kolibri” i Revijskog orkestar RTB.

Kada se spomene ime Svete Vukovića, mnogima je prva asocijacija čovek u čijem su glasu slušaoci Radio Beograda uživali više od 40 godina. Pamte ga kao urednika i voditelja mnogih kultnih emisija, od kojih je svakako najpoznatija “Vreme sporta i razonode”. Ima i onih koji će ga se setiti kao autora blizu 1.000 tekstova antologijskih pesama, kao što su “Maestro i violina”; “Odiseja”; “Ljubav je samo reč”; “Kad bih znao da je sama”; “Pahuljice moja”… Njih su na festivalima između 1966. i 2000. godine izvodili Dragan Stojnić, Leo Martin, Zdravko Čolić, Miki Jevremović, Kemal Monteno, Đorđe Marjanović…

Neki se sećaju da je do sada vodio nekoliko hiljada manifestacija, od kojih je veliki deo organizovan u humanitarne svrhe.

Ljubitelji televizijskog programa znaju da se od 1960. godine Vuković često pojavljivao na malim ekranima, kao gost ili voditelj neke emisije. A, on bio veoma posvećen i najmlađima. Imao je izuzetno uspešan rad za decu, autor je pet zbirki pesama za decu, napisao je nezaboravne “Uspavanku”; “Slon lepotan Dondolan”; “Najlepša je zemlja moja”… Ipak, nekako se izdvaja “Pozdravite moga tatu”, koju i danas još pevaju klinci iz “Kolibrija”.

– Kompozitor Aleksandar Aca Korać pozvao me je 1976. godine da napišem pesmu za jedan sjajan, novi, dečji hor, koji nigde nije nastupao. Da, reč je o “Kolibrima”. Padne mi na pamet kako bi bilo dobro da pevaju o tati, kojeg je vojska pozajmila da odsluži vojni rok, ali da ga obavezno vrati. Aca se oduševi tekstom, napiše muziku i tako nastane “Pozdravite moga tatu” – ispričao je u jednom intevjuu Sveta Vuković.

Aleksandar Aca Korać rođen je 27. novembra 1934. godine u Subotici, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na beogradskoj Akademiji za pozorište, film i televiziju. Radio je prvo kao slobodan umetnik, a posle bio član Velikog džez orkestra Radio Beograda i urednik na TV Beograd, kao i profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu. Korać je bio je organizator prvog džez festivala u Subotici i autor signala Radio Subotice 1968. Bio je hitmejker, kompozitor mnogih pesama koje su izvodili naši poznati pevači, a danas ih slušamo kao evergrin.

Pisao je koračnice, šansone, dečje pesme, radio-televizijska i scencka dela… Brojne njegove kompozicije postale su i ostale veoma popularne i omiljene širom bivše Jugoslavije – “Obriši suze draga”; “Braću ne donose rode”; “Počnimo ljubav iz početka”; “Predaj se srce”; “Živiš u oblacima”; “Pričaj mi o ljubavi”; “Au što je škola zgodna”; “Niko, niko”; “Seti se naše ljubavi”; “Bio je maj”… Uz Koraćeve kompozicije za decu, a mnoge od njih otpevao je hor “Kolibri”, odrasle su i odrastaju generacije. Aleksandar Aca Korać umro je 2000. godine u Beogradu. Na zgradi u kojoj je živeo i radio od 1971. (Kneza Višeslava 15a, Banovo brdo) 2014. postavljena je spomen ploča.

Dečji hor “Kolibri” osnovan je 1963. godine. Osnivač i dugogodišnji dirigent ovog najmlađeg ansambla u okviru Muzičke produkcije Radio-televizije Srbije bila je Milica Manojlović. “Kolibri” je jedinstveni dečji hor prepoznatljive kulture pevanja, dopadljive interpretacije i visoko profesionalnog odnosa prema muziciranju. Hor je održao na stotine koncerata u zemlji i inostranstvu, učestvovao u audio dramama, TV emisijama i serijama, kao i na filmu. Objavio je sedam audio kaseta, 19 singl i 42 long-plej gramofonske ploče, kao i četiri audio CD-a u izdanju PGP-RTB/RTS. Hor od 2012. godine vodi Ljiljana Ranđelović, sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom, nastavljajući put koji je Milica Manojlović započela.

Pozdravite moga tatu

Naš korak nije tako čvrst
Jer nismo mi vojnici pravi
Iako istu kapu i zvezdu
Nosimo i mi na glavi

Al’ ipak mora da se zna!
U armiju poslali smo tate
Da neko vreme ostanu tamo,
A posle da nam se vrate

Pozdravite moga tatu,
Tamo, iza sedam gora,
Pozdravite moga tatu
Na talasima plavog mora