Pesma koja nas pri prvim taktovima asocira na zimu, sneg, novu godinu, poklone i Deda Mraza – „Jingle Bells“, kod nas poznata kao „Zvončići“, prvobitno je napisana za proslavu Dana zahvalnosti.
Ovu božićno-novogodišnju „himnu” , osmislio je 1857. godine američki kompozitor Džejms L. Pjerpont (James Lord Pierpont). Zvala se „Kočije za sneg“ (One Horse Open Sleigh), dok 1859. godine nije primenovana u, dobro poznate, „Zvončiće“.
Postoji nekoliko verzija ove pesme – melodija je ista, ali se reči razlikuju. U Francuskoj je poznata kao „Živeo vetar“ (Vive le vent), u Švedskoj kao „Zvuk zvona“ (Bjällerklang), a kod nas kao „Zvončići“.
Sredinom XIX veka, kada je pesma nastala, konje su krasili zvončići. Njihova svrha nije bila estetska, već praktična – izbegavanje sudara sanki na raskrsnicama.
Ritam pesme oponaša zvuk koji proizvode zvončići dok konj kaska.
Muški kvartet Edison (Edison Male Quartette) prvi su snimili „Zvončiće“, 1898.godine, posredstvom Edisonovog fonografa. Od tada su snimljene brojne obrade u različitim aranžmanima. Imai ih toliko da svako može naći sebi omiljenu.
Photo by Yannis Cotsonis on Unsplash
