Hvalili se zečići
u zelenoj travici.
Jedan rekô:
„Tako mi
ne otpala ruka,
ne bojim se vuka“.
Drugi rekô:
„Majka
da me živa
ne gleda,
ne bojim se medveda“.
Treći rekô:
„Tako mi
kupusova struka,
ne bojim se lisice,
kopca ni bauka“.
Utom nešto šušnulo
negde ispod grana,
razbegli se zečevi
na stotinu strana.
