Gavran je negde ukrao komad sira i, s njim u kljunu, sleteo na jednu visoku granu. Lisica, koja je slučajno naišla tuda, odlučila je da mu uzme taj komad sira. Zato je rekla gavranu: „Kakve divne sjajne oči imaš, a tek kako ti je prekrasan vrat… Šteta što tako lepa ptica mora uvek da ćuti, jer ne ume da peva“.
Gavran, koji je ovim rečima bio neobično polaskan, htede da pokaže lisici da ume i da peva. Otvorio je kljun i graknuo,a sir mu je ispao iz kljuna i pao pravo pred lisicu.
Lukava lija, zgrabivši sir, poče slatko da se smeje: „Ha, ha, ha, ti možda imaš glasa, ali pameti svakako nemaš“.
NARAVOUČENIJE:
Čovek ne treba da se povodi za laskavim rečima jer od toga često nastaje samo šteta.
