Sedeo slavuj na visokom hrastu i po običaju pevao. Opazi ga jastreb pa, kako je oskudevao u hrani, sleti i zgrabi ga. U želji da se spase, slavuj počne moliti jastreba da ga ne pojede, govoreći kako je odviše malen da ispuni jastrebov želudac, a on, ako u hrani oskudeva, neka hvata veće ptice. Tu mu jastreb upadne u reč: “Zaista bih bio lud kad bih ostavio hranu koju već držim u kandžama i krenuo u poteru za nečim čega još nema ni na vidiku.”
Nepromišljeno postupaju oni koji zbog nade u veće odbacuju ono što im je već u rukama.
Like this:
Like Loading...
Related
