Bajke su priče koje se vekovima prenose usmenom predajom, a danas su nam najpoznatije one koje su zapisala braća Grim u prvoj polovini devetnaestog veka, te ih po njima nazivamo grimovim bajkama.
Neke od najpoznatijih su „Pepeljuga“, „Snežana i 7 patuljaka“, „Vuk i sedam jarića“, „Plavobradi“, „Ivica i Marica“, „Mačak u čizmama“, „Začarana šuma“… Ove bajke su braća Grimm objavila 1812. godine u zbirci pod nazivom “Dečije i porodične priče” („Kinder und Hausmärchen“).
Iz naziva zbirke grimovih bajki vidimo da pod bajkama podrazumevamo priče za decu, a pridevom bajkovito označavamo nešto što je nestvarno, pripada svetu mašte. Bajkovito je ujedno sinonim za lepo i srećno, na primer kada kažemo da je kuća „(lepa) kao iz bajke“, ili da priča ima „bajkoviti (srećni) završetak“.
I zaista, bajke obiluju lepim likovima i scenama – setimo se samo kuće od čokolade iz bajke o Ivici i Marici, ili Snežane koja je bila „lica bela kao sneg, usana crvenih kao krv i kose crne kao ebonovina“. No dovoljno je pročitati jednu bajku da vidimo da osim lepog bajke obiluju i ružnim – na primer u bajci „Princ žabac“ princeza mora poljubiti žabu krastaču – sinonim za ružnoću, u bajci „Modrobradi“, žena Modrobradog otvara vrata zabranjene tajne odaje da bi unutra našla ljudske kosture, i td.
Bajke nisu (samo) lepe, a ni potpuno nestvarne, uprkos žabama koje se pretvaraju u prinčeve i ljudima koji se pretvaraju u kamenje, zečeve, gavrane, i sl. Zbog čega su trajan izvor inspiracije za decu i odrasle, videćemo u nastavku teksta.
ZAŠTO SU BAJKE „EVERGREEN“?
Bajke su pre svega priče o simbolima. Simbol (lat. symbolum < grč. σύμβολον: znak, znamenje) je u enciklopediji definisan kao “znakovni pojam, pod kojim se podrazumeva jezik, mit i spoznaja”. U istom izvoru se dalje navodi da “on crpi svoje značenje iz suprotnosti sveta pa je zato višeznačan (zmija, na primer, može simbolizovati i život i smrt)“.
U psihologiji, čovekovim odnosom prema simbolima najviše se bavio Karl G. Jung, švajcarski psihijatar i psihoanalitičar koji je delovao u prvoj polovini dvadesetog veka. U osnovi Jungove analitičke psihologije je ideja da su psihički sadržaji velikim delom nesvesni, velikim delom nadosobni, odnosno kolektivni, i organizovani oko simbola, pojmova univerzalnog značenja na koje čovek reaguje ambivalencijom osećanja i ponašanja.
Najvažniji simboli u Jungovoj psihologiji nazivaju se arhetipovima, koje on prepoznaje u likovima iz bajki. Arhetip majke otelotvoren je u bajkama u starijim ženskim likovima – dobroj majci, dobroj vili, dobroj starici, zloj veštici, zloj pomajci. Arhetip junaka otelotvoren je u junaku/inji bajke, i td. Vilhem Grim, jedan od dvoje braće Grim, kaže da „bajke prikazuju na figurativan način ono što pripada domeni duhovnog ili mitskog“, odnosno onome što pripada primitivnoj ljudskoj psihi. Iako su bajke priče koje se razlikuju od kulture do kulture, simboli koji se pojavljuju u bajkama imaju univerzalna značenja, te bajke u tom smislu progovaraju o večnim temama, temama koje se uglavnom tiču razvoja i odnosa.
ZAŠTO SU BAJKE DOBRE ZA DECU?
Bruno Betelheim, poznati američki dečiji psiholog i psihoanalitičar austrijsko-jevrejskog porekla, u svojoj knjizi „Smisao i značenje bajki“ iz 1977. godine piše „Bajka pojednostavljuje situacije. Likovi u bajci su jasno ocrtani, a detalja, osim ako nisu važni, nema. Svi likovi su (proto)tipični, radije nego jedinstveni. … Jedan brat je glup, drugi pametan. Jedna sestra je puna vrlina i sposobnosti, druge su zle i lijene. Jedan roditelj je samo dobar, drugi samo loš“.
To je tako, navodi Betelheim, jer „polarizacija je prisutna u umu deteta, pa stoga mora biti prisutna i u bajkama“. Dete predškolskog uzrasta nije razvilo spoznajne strukture koje bi mu/joj omogućile da razume istovremeno prisutstvo različitih, dobrih i loših osobina u jednoj osobi.
Pojednostavljeni likovi bajki predstavljaju razdvojene ljudske osobine, a dete se u pravilu poistovećuje s „dobrim“ likovima/osobinama, ne zato jer su dobri, odnosno jer dete ima urođenu sklonost ka moralnosti, već zato što pobeđuju na kraju. Omogućavajući detetu da se identifikuje s junakom/injom koji pobeđuje, bajka potkrepljuje usvajanje poželjnih društvenih ponašanja i pozitivno utiče na psiho-socijalni razvoj deteta. Dete se uči da ona osoba koja je uporna, hrabra, dovitljiva, saradljiva, strpljiva, ona osoba koji drži svoju reč i ne posustaje u teškim vremenima, pobeđuje.
Bajka u tom kontekstu predstavlja prostor u kojem se dete susreće s ljudskim osobinama, onome što pripada njemu/njoj i svim ljudima, da bi kroz projekcije i identifikacije usvajao/la pozitivne vrednosti i učio/la kako se nositi sa ambivalencijom unutar i van sebe.
Pojednostavljivanje likova i odnosa u bajkama deluje podsticajno i na emocionalni razvoj deteta. Na primer, „dobri“ i „loši“ likovi koji mogu simbolizovati roditelje, braću i sestre omogućavaju detetu da proživi trenutna osećanja vezane uz te značajne druge u izmišljenom kontekstu, u kojem nema toliko teskobe vezane uz nepoželjna osećanja koliko bi je bilo da se ista priča odvija u stvarnosti. To posebno vredi u slučaju neprijatnih osećanja – straha, srdžbe, tuge. Na takav način bajka postaje mesto susreta deteta s vlastitim osećanjima i učenja o njima. Istovremeno, služi kao izduvni ventil za negativna osećanja i štiti dete od teskobe povezane s pokazivanjem negativnih osećanja prema značajnim drugima.
Bajke su inspirativne i podstiču na maštanje i umetničko stvaranje, te i same predstavljaju jedinstveni oblik umetnosti. Kod deteta podstiču razvoj mašte koja anticipira uspeh. Ovakva „optimistična“ mašta postaje vrstom privatnog radnog prostora deteta u kojem sanja svoje pobede, te na takav način gradi poverenje u sebe i priprema se na aktivnost u spoljašnjem svetu.
Prepričavanje bajke, sažimanje njenog značenja, objašnjavanje poente bajke nemaju pozitivan uticaj koji čitanje bajke u njenom originalnom obliku ima na dete. Bajke je najbolje prepričavati u originalnom obliku, sa svim stilskim figurama koje ih čine umetnički vrednima. U tom smislu, bajka je deo folklora, mesto susreta s čarobnim, poetičnim i uzbudljivim. Zbog svojega simboličkog bogatstva bajke su trajna inspiracija ne samo deci, već i umetnicima/ama, društvenim naučnicima/ama i mnogim drugima znatiželjnog duha.
Piše: Laura Marković, mag. psih
