DRAGAN LUKIĆ – NEMOJ, JASNA

Ide mama ulicom i govori Jasni:
– Nemoj, Jasna, da gledaš levo.

Ide mama ulicom i govori Jasni:
– Nemoj, Jasna, da gledaš desno.

Ide mama ulicom i govori Jasni:
– Nemoj, Jasna, da gledaš gore.

Ide mama ulicom i govori Jasni:

– Nemoj, Jasna, da gledaš dole.

Ide Jasna ulicom i žmuri. Kad odjednom – bup!
Jasna se spotakla i pala.

Stoji mama na ulici i govori Jasni:
– Zašto si, Jasna, pala?

Sedi Jasna na ulici i govori mami:
– Zato što nisam gledala ni levo, ni desno, ni gore, ni dole.