Причали нам, од почетка лета,
да ће септембар свима да смета.
И биће стварно велика штета
ако се парком бар једном не прошета.
Повратак у школу разлог је главни,
плажа, море и базен биће догађаји давни.
Њих ће заменити школске клупе,
где ће седети спремне трупе.
Спремни за шпрехензовање,
парлање и фотосинтезу,
и како да носимо фиксну протезу.
Све су то науке уз муке петака,
нико то не разуме осим нас, ђака.
„Са ким ћу да седим, ужину да делим?
Да ли да се за континенте на карти осмелим?
Хоће ли Пера и Мика на жмурке у крају,
или ће рећи да температуру имају?“
А маме, тате, деке и баке,
вазда говоре неке своје цаке.
И сестра ми прича изнова причу,
искуство јој каже, одличан бићу.
Под пуном школском опремом
ја сам спреман,
да победим ту неман.
Верујте на реч, сад у петак,
постајем ЂАК ПЕТАК!
