Неустрашив сам углавном,

ал` ме плава књига плаши,

учитељко моја драга,

на очи ми њом не маши.

Несташлуке и незнање,

слова плава и црвена

и укоре на помолу

унутрашњост крије њена.

Родитељски биће данас,

свечано ће доћи тата,

кад садржај књижни сазна,

сигурно ће бити рата.

Кад образи зацрвене

од срамоте и од муке,

татица ће да побесни,

па ће бити силне буке.

Запретиће своме сину,

исправиће криву Дрину,

ишчезнуће моме таји

осмеси и загрљаји.

Учење ми слаба страна,

зато тата стално шизи,

дајем реч од овог дана

– лежаћу на књизи!