Naučnici su došli da zaključka da krila koja su dobra za letenje ne mogu istovremeno biti dobra za ronjenje i plivanje.
Postoji nekoliko teorija zašto neke ptice ne mogu da lete. Prva je da su izgubile sposobnost letenja jer na tlu više nisu bile ugrožene od drugih vrsta. Druga je biomehanička. Kad ptica leti i roni, mora da koristi krila za dve vrlo različite stvari, a naučna je pretpostavka da je nemoguće imati krila koja su isto dobra za oboje.
Kako bi istražili tu drugu teoriju, naučnici su proučavali pingvinovog bliska rođaka, njorku. Ta morska ptica fizički liči na pingvina, a može da pliva i leti. Istražili su količinu energije kojom se njorka koristi i shvatili da njorka roni s relativnom lakoćom, ali je letenje jako umara. Njorka ima kratka krila i mora njima da maše neverovatnom brzinom da ostane u vazduhu. Zato što troši toliko energije, njorka uglavnom lebdi.
Naučnici smatraju da upravo potršnja energije evolucijski određuje trenutak kada neke morske ptice gube sposobnost leta.
Tako su pingvini „odlučili“ da potpuno odustanu od letenja i pretvore krila u peraja.
