GAJDE SU IZMISLILI PERSIJANCI, A NE ŠKOTI.
U početku je to verovatno bio prilično neugledan instrument sastavljen od cevi napravljenih od trske, zabijenih u vreću od kozje kože.
Kako se civilizacija širila s Bliskog istoka na Sredozemlje, tako su ljudi sa sobom donosili i muziku i instrumente.
Gajde su nekada bile uobičajen instrument širom Evrope. U Srba i ostalih Južnih Slovena gajde se sviraju i danas mahom u selima.
Što se Evrope tiče svaka zemlja ima svoj tip gajdi (bag pipes), međutim u mnogim zemljama to više nije taj izvorni tip gajdi, već su usavršene do te mere da su na sviralu dodati čak i mehanizmi sa klapnama, primitivni piskovi od trske su zameljeni industrijskim te se i zvuk uslovno rečeno profinio i prilagodio više klasičnom izvođenju. Međutim, ovim tehničkim poboljšanjima zapadnoevropski tipovi gajdi mnogo su izgubili od svoje ruralnosti i rustike zvuka.
Ovaj instrument u veoma srodnim oblicima javlja se Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji, Hrvatskoj.
Sam zvuk gajdi vodi duboko u prošlost u zadnje repove korena naroda. Veoma dragoceno je to što na Balkanu postoje i danas se prave primitivni tipovi gajdi koje su svirali i naši preci. U prošlosti su se na gajdama svirala kola i ora i bile su verni prijatelji pastira, pored frula i kavala. Pastiri su bili oni koji su ih najčešće i pravili idući za ovcama.
Na saborima gajdaš bi obično stao u sredinu kola i svirao dok se kolo vilo oko njega, on bi se pak okretao licem čas jednima čas drugima, pokazujući svoje uživanje (merak).
U narodu se kaže duva u gajde.
Uprkos tome što viševekovnu tradiciju „gajdanja“ danas u Srbiji čuva svega desetak nosilaca ove kulturne veštine, gajde i dalje žive. Setni zvuci vraćaju u prošlost, u pastirske dane kada su se na livadi dok ovce pasu pevale pesme, igrale narodne igre i ručno izrađivali stari instrumenti.
Like this:
Like Loading...
Related
