Neko voli pse, neko mačke, ptice, a neki hrčka. A da li ste pomislili da vam kućni ljubimac bude zec? Neko će, možda, reći, kako zec kao kućni ljubimac?
Kada jednom nabavite malog kunića shvatićete, sigurno ćete se zaljubiti u ta mala mekana i ušata stvorenja.
Postoji mnogo vrsta zečeva – patuljasti, orijaši, ovnoliki – koji su naziv dobili po spuštenim ušima; dugodlaki, kratkodlaki… Javljaju se u različitim kombinacijama boja.
Evropski zečevi vode poreklo iz jugozapadne Evrope i severozapadne Afrike. Prvi su ih pripitomili Rimljani (prvi zabeleženi dokument o tome potiče iz 36. Godine pre nove ere), koji su ih i proširili po celoj Evropi. Potiču sa Pirinejskog poluostrva. Danas žive na svim kontinentima, osim Antarktika.
Ženka nosi svoje mlade 28-31 dana. Može ih imati do 8 komada u jednom okotu. Mama pravi gnezdo za svoju mlade od vlati suve trave i dlake koje čupa sa svog trbuha. Mleko zečice je bogatije od svih domaćih životinja. Sadrži 13-15% proteina, 12% masti i 2% šećera. Mladunčad doji do tri nedelje, a pubertet traje od tri do pet meseci.
Mladunčad se rađaju potpuno gola i slepa, udvostruče svoju težinu već za nedelju dana života. Ljudskoj deci je za to potrebno šest meseci. Zečevi žive između 8-12 godina, iako su poznati slučajevi zečeva koji su doživeli i 18 godina.
Najaktivniji su u zoru i sumrak.
A da li ste znali da uplašeni zec može skočiti čak 4,5 – 6 metara u dalj u jednom skoku. Građa tela im omogućava nagle promene smerova pri trku, kao i postizanje velikih brzina čak preko 70 kilometara na čas.
Najpoznatiji zec na svetu je sigurno Duško Dugouško, naš junak iz crtanog filma.
