Baš sam nešto okilavio, otromio, sav sam nekako miltav… Gde mi se dede snaga? Nekada sam bio hitar, okretan, čio, poletan… A sada, sada imam i loše reflekse. Eto, pre neki dan me udario auto koji su gurala dva momka! Zdravlje i gipkost su potrebni, tako reći neophodni. Kao što je rekao moj ujak, Diogen, onaj što je živeo u veš mašini, „u zdravom telu zdrav sluh“…
Nego baš nešto razmišljam o toj prolaznosti života i o uticaju kosmičkih zraka na njega. Razmišljam, mislim, kontempliram o tome kako je sve ovo nastalo… U isto vreme mislim, razmišljam, da li je moguće usporiti život ili naći neki način za podmlađivanje i vraćanje mladalačkog tkiva i ćelija. Možda bi se moglo to sa nekim tabletama, na primer… Hmmmm… Mogao bih da izmislim tablete za podmlađivanje i tako rešim taj problem starenja i kilavljenja. To bi pomoglo i meni i celom svetu. Ala bi to bio naučni poduhvat!
Tablete ću nekako i da napravim ali morao bih i da odredim doze za koliko želim da se podmladim… To moram dobro izračunati da ne bi došlo do greške… Zamislite ako neki čovek pretera sa tabletama pa bude mlađi od svog deteta. Što bi to bila zbrka…!
Kako neko ko je mlađi od svog deteta da ide kod njega na roditeljski sastanak u školu? Ili ako neko neredovno pije tablete pa onda nedelju dana je mlad, nedelju dana star, pa opet mlađi, pa opet stariji… Te doze su najvažnije…
Tablete bi se morale čuvati daleko od dece, da neko dete ne bi, ne daj bože, popilo koju tabletu… Ni sam ne znam šta bi se desilo kada bi klinac od dve godine popio dozu tableta koja ga podmlađuje deset godina…
Kako sa merom i planski vratiti telo u neko pređašnje stanje?
Ne znam, ne znam…
Nisam pametan…
To jest, pametan sam ja ali mi nije sve baš najjasnije…
Šta da radim…
Voli vas vaš Čika Keka!
