Evo, na redu je još jedan KRATAK ČAS PROFESORA ARKADIJA, mog velikog prijatelja…
Dragi moji i drage moje, baš sam srećan što redovno pohađate ove moje multimedijalne časove, predavanja, radionice, igraonice, sastanke…
Kad smo već kod sastanaka, sretanja, mimoilaženja, susretanja, presretanja, nalaženja, nameće se i priča o letećim tanjirima…
Da li ste vinekad videli leteće tanjira? Ne računaju se oni za jelo koje nervozni muž baca zbog zagorelog ručka…
Priča o letećim tanjirima je veoma zanimljiva i mislim da ćemo pričati i o tome…
Mene je podsetilo i na mnoga druga prevozna sredstva, kao što su ona sa točkovima, i ona sa krilima, i ona sa pedalama, i ona sa šinama, i ona bez šina, i ona sa pertlama…
Kod prevoznih sredstava najviše me zbunjuje ta gomila saobraćajnih znakova, pravila i prekršaja koji prave sve veću gužvu na ovim putevima, ulicama, trotoarima, kolskim putevima, stazama i bogazama….
Čovek gde god krene ne zna, ne kada će stići, nego da li će uopšte stići a često ni da li će uopšte da krene, a kad krene onda i zaboravi gde je krenuo…
Onda ovi novi propisi, jedva da sam znao i one stare…
Čovek se hteo, ne hteo mora uključivati u saobraćaj. Kao što kažu reči mog čuvenog drugara Čika Keke: „Da bi napravio drugi korak prvo moraš napraviti prvi pod uslovom da nisi krenuo od trećeg“.
Ako i vama saobraćaj smeta imam za vas nešto nešto spektakularno. Ja vam za skoru budućnost obećavam da ću izmisliti nešto korisno i zabavno za učešće u saobraćaju.
Vaš lični raketni pogon! Vašu ličnu raketu!
Za sada se takvom ili sličnom raketom još niko nije provozao mada sam već napravio sve proračune, predračune, skice, mape, crteže, nacrte i projekte.
Vaša lična raketa će raditi kao peščani švajcarski sat. Već sam pričao sa gazda Mićom na otpadu da mi da neophodne delove koje ima samo vojska i on.
Ma, ima raketa da bude kao puslica. Međutim, moram da priznam da postoje tu neke začkoljice jer izrada ovog čarobnog prevoznog sredstva košta puno novca a ja baš nisam pri parama. Takođe je potrebno pedesetak litara hidrogen-peroksida obogaćenog uranijumom i plutonijumom da bi se letelo celih 30 sekundi a nema ga nigde u marketima. Važan detalj je da nosivost rakete sa pilotom i gorivom ne sme da pređe osamdeset kilograma…
Mislim da ću ubrzo rešiti i pomenute problemčiće i eto mene u vazdušnom saobraćaju.
Do tog značajnog trenutka u ljudskoj istoriji moram se dalje boriti sa zemljaskim saobraćajem i moram otići kod komšije Mišelina da mi promeni gumu na biciklu jer tako obične stvari ne umem sam da radim. Ja sam stvoren za visoke tehnologije, za tako visoke tehnologije koje običan svet ni kad se popne na stolicu ne može da dohvati…
Do sledećeg internet susreta voli vas vaš profesor Arkadije!
