Ponašanje deteta se formira roditeljskim stavovima, a ne činjenicom da li je odrastalo samo ili okruženo braćom i sestrama.
Deca koja odrastaju bez braće i sestara nikad ne nauče da dele, nemaju razvijen osećaj empatije, razmaženi su i uvek grabe sve samo za sebe… Ovo su samo neki od stereotipa koji neopravdano prate decu koja odrastaju u porodici u kojoj nema mlađe ili starije dece.
Novo istraživanje sa Univerziteta “Shaanxi Normal” u Xi’anu u Kini pokazalo je da ako je neko jedino dete, odnosno nema braće i sestara, ne znači da je sebičnije.Toekom istraživanja od učesnika se tražilo da rade zadatke vezane uz altruizam. Kao rezultat, istraživači su otkrili da nema razlike u tome koliko su altruistični ljudi zavisili o tome imaju li braću i sestre. Istraživači su rekli da postoje određeni negativni stereotipi o deci koja su jedinci, koji nisu nužno istiniti, a često se temelje na ideji da su takva deca više egocentrična zbog veće roditeljske pažnje.
Ovo istraživanje je pokazalo da su stereotipi neutemeljeni, jer jedinci nisu bili više sebični od onih s braćom i sestrama. U radu koji je objavljen u časopisu ‘Social Psychological and Personality Journal’ ističe se kako je prevladavanje ovih stereotipa od neposrednog interesa. Deci, koja nemaju braću ili sestre, može da bude teško da se suoče s ovim stereotipima koji sugerišu da su oni s braćom i sestrama odgojeni bolje. Međutim, ova studija, a nadamo se i buduće, biće odličan dokaz da nema razlike, piše Metro.
POZITIVNI FAKTORI
Biti jedinac nosi i mnoge pozitivne stvari. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da su mnoga deca, žrtve maltretiranja starije braće i sestara, bila duboko nesrećna, za razliku od jedinaca koji su pošteđeni takvih iskustava tokom odrastanja.
Čak trećina dece tvrdi da ih starija braća i sestre ponekad udaraju, uzimaju stvari te govore ružne reči. Jedan od razloga zašto su jedinci samouvereni je to što nisu prisiljeni da se bore s braćom. Naučnici tvrde da borba za roditeljsku pažnju te nužnost deljenja slatkiša i igračaka može da bude razlog zašto su jedinci srećniji od dece s braćom i sestrama.
Takođe, porodica se ne može birati, a neka se deca baš nikako ne slažu. Nesuglasice i svađe, pokazala su istraživanja, vrlo stresno deluju i na roditelje, pa oni često odustaju od pokušaja da poboljšaju situaciju, ostavljajući deci da to sama reše.
PIŠE ANA HLAČA
