„Pepeljuga“ je priča koju su zabeležili mnogi pisci, najpoznatija verzija je ona Francuza Čarlsa Peraulta, objavljena 1697. godine.
Ali ta priča o nesrećnoj devojci, njenim susretom s princom, izgubljenom staklenom cipelicom…, bila je poznata i pre 17. veka. Zapravo je ta priča je bila poznata još pre gotovo 2.000 godina!
Devojka iz priče se zvala Rhodopis i bila je Grkinja prodana u roblje u Egipat. Jednog dana, u gradu u kojem je živela, održavao se festival i svi drugi robovi su dobili dozvolu da se prošetaju festivalom i malo zabave, ali Rhodopis je morala ostati u kući. Zato je bila jako tužna. To je video bog Horus koji se sažalio nad devojkom. Uzeo je oblik sokola, zgrabio jednu devojčinu sandalu, vinuo se nebom i spustio sandalu ravno u krilo faraonu. Faraon je bio vladar Egipta i nije baš bilo uobičajeno da mu u krilo padaju lepe ženske sandale. Zato je faraon potražio vlasnicu sandale i kad ju je napokon našao – zaljubio se. Rhodopis je postala faraonova žena.
Dakle, priča se menjala kroz vreme, od prvih grčkih zapisa do Diznijevih verzija, od egipatske šareno ukrašene sandale do staklene cipelice…
No, ono što nije baš poznato je da je u Egiptu, za vreme poslednjeg velikog faraona Amazisa II, 500 godina pre naše ere, zaista živela izvesna Rhodopis. Smatra se da je bila dobra prijateljica sa starim pripovedačem Ezopom koji je svetu ostavio priče o Mravu i cvrčku, Kornjači i zecu i mnoge druge. Rhodopis je izgleda u nekom trenutku postala jedna od mnogih žena faraona Amazisa II. S obzirom da je prošlo jako puno vremena, nema dovoljno jasnih dokaza, ali izgleda da je priča o Pepeljuzi bazirana na stvarnim osobama i događajima.
