Hej prirodo moja
zelena i mila
Mama me je tebi
danas prepustila.
Doćiću ti rano
Ostaću do mraka
da naberem cveća
u dva, u tri džaka.
Sutra ću da plivam
ravničarskom rekom,
zagnjuriću duboko
zajedno sa sekom.
Roniću ko riba
vesela i glatka
posle ću da plovim
kao kakva patka.
Da bi mogli dugo
da imamo cveća,
da bi jeli stalno
jabuke s drveća,
Da bi naše reke
uvek bile čiste
Da bi naše glavice
ostale nam bistre
Moramo da smislimo
jako dobar plan i
sprečimo bandu
Da nam baca smeće i
tako nam stalno
uništava cveće.
Svako dete,
svaki tata,
svaka baka neka zna,
smeće mora
da se baci
samo tamo
gde se sme u
kanti je njemu mesto
a na travi
NE NE NE!
