Nekakav mladić učini kletvu da se neće oženiti drugom do carevom ćerkom, te jedan dan krene kod cara i zaprosi devojku. Car ne smejući mu reći da mu je ne da, reče mu: „Dobro sinko, daću ti devojku, ali najdalje do osam dana da mi dobaviš konja jednoga neokoćena bela bez belege, drugoga nejahana crljena s crnom glavom, i trećega nepotkivana crna s belom glavom i belim nogama i da ih mene daruješ, a mojoj carici onoliko blaga koliko bi mogli ova tri konja doterati; a ako ovo ne dobaviš, tvoja devojka ne će biti.“
Mladić kad to ču, nagna se na svakojake misli, pak najposle zahvali caru na devojci i pođe s Bogom natrag kako je i došao. Srećom, kad se on s carem razgovarao, sve je slušala i gledala careva ćerka i mladić joj se lepši učini od i kakva na ovome svetu čoveka, te ona u ta čas napiše knjigu poslanicu te je pošalje za njim po jednoj najvernijoj sluzi, u kojoj mu piše da sutra u jutro rano kradom do nje dođe, ako želi da nju uzme za ženu. Kad knjigu opremi, onu istu noć ukrade ocu iz potaje jedan čudotvorni nož, pa s njime sutradan u jutro u susret onome mladiću, koji beše pošao kako mu je ona pisala.
Tako se sastanu, uhvate jedno drugo za ruku dok se poznadu i jedno drugom dokaže da se ljube, i zakunu se da ih neće drugo ništa razdvojiti sem crne zemlje.
Tada careva kćer reče mu: „Evo ti ovoga konja ispod mene, na njega uzjaši te brzo u vilenu goru put istoka, i kad dođeš na jednu trorogu glavicu, obrni se s desne na levu dok opaziš jednu bisernu livadu i po njoj pasu svakojaki konji, te odaberi onakva tri konja kakva ti je moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti izvadi ovaj nož i put sunca okreni da se obasja livada, onda će ti svi konji sami doći i kao jagnjad pasti pred tobom, te ćeš ih tako pohvatati i sa sobom dovesti.
Kad konje pohvataš, pogledaj oko sebe dok ugledaš jedan čempres nasred one livade, koren mu je meden, grane srebrne a listovi zlatni.
Pođi k njemu i udri nožnicom od noža u koren, i pojaviće se mnogo zlatnika. Ti ih uzmi i natovari ona tri konja i s njima ovamo beži, te ćeš tako moga oca cara smiriti i mene će ti on pokloniti.“
Čuvši mladić ovo razveseli se, te uzjaše na konja i zadene za pas onaj čudotvorni nož pa krene k onoj gori. Kad dođe na onu glavicu, ugleda livadu i po livadi konja svakojakih… Kad siđe u livadu, konji se počnu plašiti, a on izvadi nož i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce kad ogreje, i evo ti od svakuda svakojakih konja k njemu, i kako koji dolazi, tako na prva koljena pred njim pada, a on počne birati i izabere onakva tri kakva mu je car naručio.
Kad konje izabere, onda stane te tamo amo pogleda i vidi nasred livade onaj čempres, te on ode k njemu, kucne nožnicom od onoga noža u koren. Počnu se prosipati iz korena silni zlatnici te onda on napuni vreće i natovari na one tri konja, pa k caru. Kad dođe pred cara i kad car vidi konje i zlatnike, začudi se ali mu obeća kćer za ženu.
Upita ga car kakav miraz i koliko će miraza tražiti, a on mu odgovori: „Čestiti care! Ćerku tvoju i tvoj nož čudotvorni.“
I ovo mu oboje car daruje, te on ode kući s devojkom i nožem pevajući.
