Kao kapetan broda, istraživač, naučnik, profesor i još mnogo toga, nešto razmišljam… Razmišljam ja i inače, ali sada nešto razmišljam o vrtiću. Tako razmišljajući, nekako sve mi se slaže…, i deca, i vrtić, i vaspitačice, samo mi se nekako ne slažu roditelji.
Čini mi se da u svemu postoji neka nepravda prema roditeljima jer kada roditelji dovedu decu u vrtić svi tamo ostaju! I deca i vaspitačice! Svi sem roditelja! Svi mogu da budu ceo dan u vrtiću – samo roditelji ne mogu! Prava nepravda! Zato sam ja rešio da otvorim vrtić za roditelje…
Dobro, u pravu ste, mnogi od roditelja su išli u vrtić kada im je za to bilo vreme, ali zašto sad opet ne omogućiti da ponovo roditelji mogu da provode lepe dane u vrtiću? Možda neki od roditelja i nisu nikada išli u vrtić! Kako sam rešio, tako ću i da učinim. Otvoriću vrtić za roditelje!
Za razliku od ovih vrtića za decu, gde roditelji dovode decu – u vrtiće za roditelje roditelji mogu da dođu sami! Ne moraju da ih dovode roditelji. A ni deca! Doduše, roditelji mogu i da dođu u vrtrić za roditelje u pratnji svojih roditelja ili svoje dece ali u vrtiću moraju da ostanu sami kao i sva ostala deca u svojim vrtićima… Sami sa drugim roditeljima, vaspitačicama i vaspitačima. Ma koliko plakali, i vikali, i galamili, i njarili se, u vrtiću roditelji moraju da ostanu sami!
Prva stvar koju moram da rešim je da oodredim kada je pravo vreme da roditelji krenu u vrtić? Svako bi rekao da je pravo vreme za polazak u vrtić ono vreme koje garantuje da ćete u vrtić stići na vreme…. Mada nekad treba krenuti i ranije jer saobraćajne gužve mogu biti velike… Lako je onima koji dolaze peške u vrtić, oni imaju svoj ritam… Međutim, nisam na to mislio. Pitanje je sa koliko godina roditelji mogu da krenu u vrtić!
Tu ne znam tačan odgovor… Ima roditelja raznih godišta… Od onih koji već sa dvadesetak godina imaju decu do onih koji imaju i sto godina i čija deca imaju svoju decu a ova imaju opet svoju… Jednom roditelj, uvek roditelj… To moram mudro da odredim…
Svi znamo da bilo čiji prvi polazak u vrtić, pa tako je bilo i sa mojim, uvek predstavlja određeni stres, kako za onog ko polazi u vrtić i za njegove roditelje, tako i za bake, deke, užu i širu rodbinu, komšije a najviše za decu čiji roditelji kreću u vrtić…
Koliko je u mom životu samo bilo ispraćaja u vrtić, počevši od mog ispraćaja pa do ispraćaja najmalađih potomaka u našoj porodici. Ja sam više puta polazio u vrtić jer bih uvek padao na prijemnom ispitu!
Polazak u vrtić će predstavljati veliku promenu u roditeljskom životu i životu čitave porodice… To je novi momenat kada se, možda prvi put, odvajaju na duže vreme od dece i sreću s brojnim novim roditeljima, novim prostorom, situacijama…
Ovom prilikom se postavljaju mnogo pitanja:
- da li je roditelj psihički spreman na odvajanje i pripajanje kolektivu koji nije porodica, kakav je vrtić u koji kreće
- da li roditelj ima poverenja u sebe
- da li su deca roditelja spremna da ih puste na put ka osamostaljivanju i da li je roditelj spreman da ostane sam bez dece?
Možda će se roditelji zapitati kako će se snaći, hoće li vaspitačice prepoznati kada su tužni, gladni, hoće li znati da traže šta im treba…
Da, ovo je uglavnom prvo što možda roditelj pomisli, ali ne brinite, u Čika Kekinom vrtiću će roditelji razviti društvene, emotivne i intelektualne osobine koje će im jednog dana sigurno veoma koristiti i pripremiti za razne životne događaje.
Odlazak u vrtić je prva prilika da neki od roditelja, koji to ne znaju, uče kako da se deli, kako da se bude poslušan, a postavljaju se i osnove učenju koje će im mnogo značiti za život van vrtića. Vrtić će ojačati njihove društvene sposobnosti, naučiti ih kako da se snalaze u grupi.
Siguran sam, ma koliko godina imali, roditelji su itekako sposobni da provedu određeno vreme odvojeni od svoje dece i da izgrade poverljiv odnos sa drugom odraslom osobom iz okruženja – u ovom slučaju, sa drugim roditelima, sa vaspitačicom iili vaspitačem. I da nauče da slušaju vaspitačice ili vaspitače! To je najbitnije, da roditelji nauče da slušaju vaspitačice i vaspitače!
Veliki je posao ispred mene…
