Strah kod dece zavisi od nekoliko faktora – uzrasta deteta, i fazi rasta u kojoj se nalazi. Donosimo spisak stvari i događaja kojih se deca najviše boje, zavisno od godina
Strah je prirodna emocija i reakcija koja nastaje opažanjem ili očekivanjem stvarne ili zamišljene opasnosti. Iako smo svesni da je strah očekivana i prirodna emocija, koja ima svoju svrhu, vrlo često smo u situaciji da ne znamo šta da uradimo s njime. Kako se teško nosimo sa svojim strahovima, tako je roditeljima još teže da se nose sa strahom kod svog deteta.
„Razvoj dečijeg straha ima svoje zakonitosti. Odrastanjem deca razvijaju svoje sposobnosti razumevanja i shvatanja sveta te u skladu s time, deca shvate neke stvari, ali ne do kraja. U takvom ‘međuprostoru’ ponekad nastaju strahovi“, objašnjava psiholog Sandra Matošina Barboš.
Osnovna detetova potreba je da mu odrasla osoba u koju ima poverenja bude blizu, jer mu to daje sigurnost. Ova potreba je posebno izražena u situacijama koje su mu nepoznate, na primer kada se pojavi neka nova osoba ili prilikom dolaska na novo mesto.
KORISTAN KAO I SVAKA DRUGA EMOCIJA
„U prvih nekoliko godina dete stiče osećaj sigurnosti u svoje sposobnosti i okolinu koja ga okružuje. To čini istražujući, ali uvek u svojoj ‘sigurnoj zoni’ koja se povećava kako dete raste i razvija se. Vrlo je važno podsticati istraživanje – malo po malo, korak po korak“, kaže Sandra Matošina Borbaš.
Strah sam po sebi nije loš, on je koristan kao i svaka druga emocija i štiti nas u mnogim situacijama. „Nikada nemojte reći detetu da se nema čega bojati, jer da se nema čega bojati, ne bi se bojalo. Od straha će se odučiti postupno i potrebno je jako puno strpljenja za to“, savetuje psiholog Sandra Matošina Barboš.
Međutim, ako vidite da određen strah paralizuje vaše dete i ne dopušta mu normalan život i ispunjavanje svakodnevnih obaveza, potrebno je javiti se stručnjaku.
DEČIJI STRAHOVI OD ROĐENJA DO OSME GODINE
Do treće godine – strah od odvajanja od majke.
3 godine – strah od ljudi, maski, mraka, životinja, policajaca i razbojnika.
4 godine – strah od glasnih zvukova, vatrogasaca, mraka, divljih životinja, od noći odvojene od majke.
5 godina – smanjenje straha od ljudi, ali raste strah od neuspeha, pada, pasa, i strah da se mama neće vratiti kući.
6 godina – vrlo zastrašujuće razdoblje. Tada se dete boji zvukova (melodije telefona, neugodan glas). Strah od duhova, veštica, boje se da postoji netko ispod kreveta, od gubitka, strah od vode, vatre, groma, munje, strah od samoće, strah da će se nešto dogoditi mami. Tokom tog razdoblja deca postaju hrabrija kada je reč o „ozbiljnim“ ozledama, ali se boje trnja, posekotina, krvi.
7 godina – strah od tamnih prostora, tavana, podruma, duhova i veštica. Pojavljuje se i strah od špijuna, lopova, ljudi koji se skrivaju u ormaru, ispod kreveta …
Mnogi strahovi se pojavljuju nakon nekih strašnih priča, filmova, gledanja na TV-u. Isto tako, dete se boji da ne zakasni u školu.
Više od 8 godina – manje strahova, ali dete se više boji stvarnih, opasnih stvari i situacija.
PIŠE TAJANA TRETNJAK
