Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kćer, koju je u kavezu hranio i čuvao kao oči u glavi. Kad devojka odraste, jedno veče zamoli oca da joj dopusti da izađe s braćom malo pred dvor u šetnju, i otac joj dopusti. Ali tek što izađe pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj ščepa devojku između braće i odnese je u oblake. Braća otrče brže bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i kažu da bi oni rado svoju sestru potražili.
Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po konja i ostalo što treba za put, i tako oni odu. Po dugome putovanju naiđu na jedan čardak, koji niti je na nebu ni na zemlji. Došavši onđd, pomisle da će u onome čardaku biti njihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se u njega popeli, i posle dugoga promišljavanja i dogovora, dogovore se da jedan od njih svoga konja zakolje, i od kože konjske da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strelu, da puste odozdo strelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli.
Mlađa dva brata kažu najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne htede, pa ni srednji ne htedne, onda najmlađi zakolje svoga, od kože njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veže za strelu, pak je pusti iz luka u čardak.
Kad dođe da se penju uz oputu, opet najstariji i srednji ne hedoše se peti, nego se popne najmlađi. Popevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiđe pa jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru gde sedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava a ona ga češka.
Ona kad vidi brata svoga, uplaši se i počne ga tiho moliti da beži dok se nije zmaj probudio, ali on ne htede, već uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iz sna maši se rukom na ono mesto gde ga je on udario pa reče devojci: „Baš ovde me nešto ujede.“
Kad on to reče, a carev ga sin još jednom udari u glavu, a zmaj opet reče devojci: „Opet me nešto ovde ujede.“
Kad on i treći put zamahne da ga udari, onda mu sestra rukom pokaže da ga udari u život, i on ga udari onamo, i kako ga udari, zmaj ostane na mestu mrtav, a careva ga kći sturi s krila, pa pritrči bratu svome, te se s njime poljubi, pa onda uzevši ga za ruku stane ga voditi kroz sve sobe.
Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio jedan vran konj za jaslima privezan s privezom od čistoga srebra. Po tom ga odvede u drugu sobu, u kojoj je za jaslima stajao beli konj s privezom od suvoga zlata.
Najposlije ga odvede i u treću sobu gde je za jaslima bio konj s privezom dragem kamenjem iskićen.
Kad prođe te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je devojka zlatnom žicom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga devojka zlatne žice ispredala. A najposle uvede ga u jednu sobu u kojoj je treća devojka biser nizala, i: pred njom na zlatnoj tepsiji od zlata kvočka s pilićima biser kljucala. Sve ovo obišavši i videvši vrati se natrag u onu sobu gde je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče na polje i baci na zemlju a braća kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.
Potom najmlađi brat spusti najpre sestru svoju braći, pa onda sve tri devojke svaku s njenim radom, jednu za drugom; spuštajući devojke braći, svaku je namenjivao čija će koja biti a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe nameni.
Braća njegova zavideći mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, preseku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca, i preobuku ga i mesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i devojkama oštro zaprete da nikome ne kazuju šta su oni učinili.
Posle nekoga vremena dozna najmlađi brat na čardaku da se braća njegova i ono čobanče onim devojkama žene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat venčavao, on uzjaše na vranca, pa baš kad su svatovi iz crkve izlazili doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzdovanom u leđa da se odmah s konja premetnuo, pa onda odleti opet natrag u čardak.
Kad dozna da mu se srednji brat ženi a on u ono isto vreme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari da se odmah s konja premetnuo, pa između svatova opet odleti.
Na posletku doznavši da se čobanče njegovom devojkom ženi, uzjaše konja i doleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u glavu da je na mesto mrtav pao, a svatovi onda đipe da ga uhvate, ali on ne htede ni bežati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve posvedoči i sestra i one devojke. Kad car to čuje, on se naljuti na svoja dva starija sina i otera ih odmah od sebe, a njega oženi devojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe da caruje.
