Home Bajke i priče ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ – Српска народна приповетка

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ – Српска народна приповетка

31
0
Pixabay License

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кавезу хранио и чувао као очи у глави. Кад девојка одрасте, једно вече замоли оца да јој допусти да изађе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа девојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и кажу да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они оду.

По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши тамо, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се у њега попели, и после дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да искроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стрелу, да пусте одоздо стрелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.
Млађа два брата кажу најстаријем да он свога коња закоље, али он не хтеде, па ни средњи не хтеде, онда најмлађи закоље свога, од коже његове сккроји опуту, један крај од ње веже за стрелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не хтедну се пети, него се попне најмлађи.

Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе па једну собу у којој види своју сестру где седи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га чешка. Она кад види брата својега, уплаши се и почне га тихо молити да бежи док се није змај пробудио, али он не хтеде, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно место где га је он ударио па рече девојци:

„Баш овде ме нешто уједе.”

Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече девојци:

„Опет ме нешто овде уједе.”

Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на месту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га за руку стане га водити кроз све собе.
​Најпре га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан с целим такумом од чистога сребра. По том га одведе у другу собу, у којој је за јаслима стајао бели коњ с такумом од сувога злата. Најпосле га одведе и у трећу собу где је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгем камењем искићен.

Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је девојка једна седела за златним ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга девојка златне жице испредала. А најпосле уведе га у једну собу у којој је трећа девојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала. Све ово обишавши и видевши врати се натраг у ону собу где је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати.
Потом најмлађи брат спусти најпре сестру своју браћи, а онда све три девојке сваку с њеним радом, једну за другом спуштајући девојке браћи, сваку је намењивао чија ће која бити а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намени.

Браћа његова завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га и место брата свога оцу поведу, а сестри својој и девојкама оштро запрете да никоме не казују шта су они учинили.

После некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче оним девојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат венчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак.
Кад дозна да му се средњи брат жени а он у оно исто време кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлети. На пошслетку дознавши да се чобанче његовом девојком жени, узјаше на кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу да је на место мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не хтеде ни бежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засведочи и сестра и оне девојке. Кад цар то чује, он се наљути на своја два старија сина и отера их одмах од себе, а њега ожени девојком коју је себи изабрао и остави га наком себе да царује.

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here