Home Svaštara BAKA JE UVEK GOVORILA…

BAKA JE UVEK GOVORILA…

1087
0

Svi se sećamo nekih reči koje nam je govorila naša baka ili deda.. Bili smo mali i nismo zapravo znali šta to hoće da nam kažu.
Podsetimo se njihovih saveta i rečenica koje su doprle do nas (istina kasnije ) i koji su nam pomogli da spoznamo svet odraslih.

„Ne idi tamo gde nisi pozvan.“
„Ne pričaj o onome što ne znaš.“
„Ne petljaj se u stvari koje nisu tvoj posao.“
„Ne otvaraj frižider u tuđoj kući.“
„Ne idi nikom u posetu u vreme ručka.“
„Ne ulazi u tuđe spavaće sobe bez dozvole.“

BABA, ĆERKA I UNUKA

Gde idete?
Na kupanje.
Nemoj nju da vodiš na kupanje, ti ćeš da se zapričaš sa društvom a ona će da se udavi.

Dobro, ostaviću je kod drugarica da se igraju.
O, ne nikako! Kod njih u dvorištu je bunar koji nije ograđen, upašće u bunar.

Dobro, ostaviću je kod druge babe.
Ma kakvi tamo da je ostavljaš. Stepenice nisu ograđene, može da padne i da
slomi glavu!

Pa da je ostavim kod tebe?
Au.. nikako.. Kapija mi ne valja, može da istrči na ulicu i kola da je zgaze!

SAŠA BOOKS

ČISTOĆA KUĆE

Moja baka je govorila…
Ne dozvoli da tvoje šerpe sijaju više od tebe. Nemoj čišenje kuće da uzimaš tako ozbiljno. Ja sam čistila po cele dana da bi sve bilo na svom mestu ako neko dođe. A onda sam shvatila da su ostalu zauzeti i uživaju u životu.
Šta ako se neko pojavi iznenada?
Ne moram ja nikome objašnjavati sitaciju u mojoj kući. Ma, nije njih ni briga kakva ti je kuća.
Život je kratak… Uživaj!!
Čisti kad je potrebno.
Daj sebi vremena za šetnju, crtanje, kuvaj šta voliš, radi šta voliš.
Čisti kad je potrebno.
Daj sebi vremena za pivo, za plivanje, za muziku, čitanje knjiga, uživaj život.
Čisti kad je potrebno.
Ovaj dan se neće nikad vratiti.
Ne zaboravi da stariš i da mnoge stvari koje možeš sada da radiš, nećeš moći posle.
I kad odeš, jednog dana ćemo svi, takodje, postati prašina!!
Tada se niko neće setiti tvoje kuće nego, tvog prijateljstva, tvog života…

UVEK NOSI ČISTE GAĆE…

 …zato što nikada ne znaš kada možeš da završiš kod doktora! Zvuči smešno, znam, i čist je eufemizam i kulturno rečeno, zato što mi je baka bukvalno govorila da se iz kuće ne izlazi u usranim gaćama.
Mi smo se valjali od smeha i stalno pitali:
„A u upišanim može?“
„Ne može!“

Poenta nije samo u tome da možeš da završiš kod doktora, već jednostavno, iako potiče sa sela, ona je posebnu pažnju obraćala na higijenu, nešto što danas nije slučaj za ogroman broj ljudi, iako smo napredniji za jedno 60 godina.

Moja baka je pazila da se nakupi mirisa dok kuva, stalno je proveravala da li odeća miriše na hranu. Kosa joj je uvek bila sređena, posebno kada je izlazila napolje, a tako i odeća. Dovoljni su samo sapun i pomada, govorila je za svoju rutinu u negovanju lica.

Nije važno da li ti je odeća nova, ali je veoma važno da je čista i zakrpljena. Važno je da imaš barem jedan lep komad garderobe, za neku lepu priliku. I to se ne nosi u svakoj prilici, to je kad treba da se doteraš. I mi smo se smejali. A bilo je toliko istine u ovim jednostavnim savetima.

SUZE I SVAĐE OSTAVI KOD KUĆE

Zašto svi moraju da znaju da se raspravljaš sa mužem? Nemoj da dozvoliš da se u javnosti svađaš sa njim. Samo se nasmeši i odloži svađu kad dođete kući. U četiri zida ćete se najbolje razumeti. Ne dolikuje da vičeš u javnosti.

Ne hrani ljude svojim suzama, ne dozvoli da se time naslađuju. Nikada ti to neće zaboraviti. Uvek ćeš biti ona koja je tada plakala zbog toga i toga.

Ne pokazuj im svoje slabosti. Dođi kući i isplači se. Dođi kući i raspravi se tamo. Rasprave nisu za javnost.

MUŽ JE MOŽDA GLAVA, ALI JE ŽENA VRAT

Pa ima li nešto tačnije? Posle dugih godina analiziranja različitih situacija, možemo reći da se kod nas stvari odvijaju ovako: Muž donosi odluku, žena smatra da ima i bolji način. Govori mu svoje rešenje, a on uporno odbija – ja sam rešio, biće ovako.

Moja baka je samo jednom ponovila – Ja mislim da je bolje onako kako sam ti rekla, a ti radi kako hoćeš. I moj deda je uvek, bez izuzetka, slušao nju. Zato što je, jednostavno, ona bila u pravu, to nije radila iz sujete, nije zloupotrebljavala tu moć donošenja odluka.

Bila je uvek savršeno svesna kada je jača, kada treba da se umeša, a kada treba da ostavi dedu da odluči sam. A, tu veštinu retko ko ima.

ŽENA SAMA ODLUČUJE O SVOM TELU

Moja baka je po ovom pitanju bila kategorična. Samo žena ima moć da odluči kako će se oblačiti – onako kako želi, koliko će tulumbi danas pojesti – onoliko koliko joj duša želi, i koliko će momaka imati dok ne pronađe pravog.

Prvo treba da si lepa sama sebi, da se dopadaš sebi, a tek posle drugima. Ako ti ne misliš da si lepa, onda ni niko drugi neće misliti da jesi.

Žena i niko drugi odlučuje o svojem telu, o broju kilograma, o odeći koju nosi, o prijateljima sa kojima se druži ili o pravu na abortus.

I toliko sam se čudila njenim progresivnim razmišljanjima, jer neki ne dele ove stavove ni u današnje daleko naprednije vreme od onoga u kojem je ona živela.

SVOJU VERU NOSIM U SEBI, ONA NIJE U CRKVI I POPOVIMA

Ne želim da me sahranite sa popom! Želim da me ispratite vi, insistirala je moja baka, jer su za nju odlasci u crkvu, post i popovi bili bespotrebna kategorija. Nikada nisam čula da omalovažava druge zbog njihovih odluka ili religijskih uverenja, ili da se sa nekim ubeđuje ko je u pravu.

Ona je odlučivala za sebe, a njena odluka je bila da su čist obraz i miran san najbolji pokazatelji tvoje savesti. Ne trebaju ti razna čuda da bi bio dobar, jednostavno budi čovek.

„Hoćeš li me ikad pomenuti? Hoćeš li reći – imala sam jednu baku, jao al’ je bila dosadna, ali me je mnogo volela. Ne znaš koliko se voli unuče, ne postoji ništa draže.

Videćeš, samo sačekaj i videćeš. Vreme leti, nemoj da se nerviraš oko nepotrebnih gluposti. Naći ćeš posao, sve će doći na svoje mesto, strpljen–spašen. Radićeš bre, devojko, gde se žuriš, naradićeš se ceo život. Za ženu se posao nikada ne završava. Znaš li koliko mnogo te volim? Ti, Bog, pa tvoja majka i tvoj ujak. Eto tako. Pomenućeš me jednog dana, videćeš“…

I tako je zaista i bilo.

A koliko ljubavi treba da imaš za nekoga da bi ga stavio i ispred Boga?

POSTOJE STVARI KOJE TREBA ČUVATI U TAJNOSTI ČAK I OD BLISKIH PRIJATELJA – “SREĆA VOLI TIŠINU”

Kada nam se desi nešto lepo u životu svi mi žurimo da što pre to podelimo sa svojom porodicom i prijateljima.

Moja baka je uvek govorila: “Sreća voli tišinu”.

Uvek je galamila na mene kad bih se uhvatila telefona u želji da podelim lepe vesti sa svim svojim prijateljicama. Moja baka je uvek govorila kako treba što manje da pričam o svojim planovima, o svojim prihodima, o svom privatnom životu i svojim strahovima.

Čak mi je govorila da neke stvari ne trebam govoriti ti njoj ni mojoj majci što me jako začudilo sa njene strane jer kome ću drugom reći ako ne njima dvema kojima najviše verujemo.

Moja baka je govorila da ne treba da govorim kada se posvađam sa svojim muškarcem.

Jer nas dvoje ćemo se pomiriti i zaboraviti na glupost zbog koje smo se posvađali, ali će dugi to zapamtiti i možda će promeniti svoje mišljenje o njemu.

O svojim prihodima ne treba govoriti nikome zbog lične sigurnosti, ali i kako bi zadržali prijatelje.

Moja baka je znala reći: “Ako želiš da imaš prijatelja, nikada mu ne pozajmljuj novac.”

Takođe je govorila: “Ako nemaš para, nađi posao, ako imaš para ne hvali se.”

Kada bih počela da govorim pred svojom bakom o svojim planovima i snovima ona bi mi rekla: “Ako želiš da nasmeješ Boga govori mu o svojim planovima.”

Ispostavilo se da kada sam god nekome govorila o svojim planovima ništa od toga se nije ostvarilo. Neki stručnjaci ističu da kada govorimo o svojim planovima naš mozak počinje da se ponaša kao da smo ih već ostvarili i mi prestajemo da ulažemo trud koji je potreban da bi ostvarili svoje planove.

Kada su u pitanju naši strahovi što više razmišljamo o njima veće su šanse da ćemo privući strah u svoj život.

Moja baka je znala reći: “Ako ne možeš reći ništa dobro o svom životu, onda bolje ćuti i ne pravi se pametan.” ili “Nikada nemoj pričati loše o sebi. Mnogo je ljudi koji će to uraditi umesto tebe.”

Sve naše strahove ćemo doživljavati uvek i iznova sve dok ih ne prevaziđemo. Tek kada shvatimo da treba da se suočimo sa svojim strahovima, a ne da bežimo od njih moći ćemo da nastavimo put do svetlosti.

Mudrosti koje nam prenose naši najmiliji nam pomažu da sagledamo stvari iz drugog ugla i naučimo nešto iz njih. Zapamtite da se dobre stvari daleko čuju, loše još dalje.

Sada kada pogledam unazad vidim da su reči moje bake imale više smisla nego što sam mislila tada.

 ZA STOLOM

Kada sam bila mala, moja baka mi je stalno ponavljala kako bi trebalo da se ponašam za stolom. Izdvojila sam nekoliko jednostavnih i veoma zanimljivih pravila koje pamtim iz detinjstva i kojih se i danas pridržavam:

  • Sedi tako kao da je mačka ispred tebe (u krilu), a miš iza tebe (misli se na rastojanje tela od stola i od stolice).
  • Tvoja čaša za sok ili vodu je sa tvoje desne strane, a tanjirić za hleb sa leve i ako to budeš zapamtila nikada nećeš piti iz tuđe čaše i jesti hleb onoga do tebe.
  • Ako si završila sa jelom, pribor stavi tako da izgleda na tanjiru kao da je 10 do 17 časova.
  • Stavi pod oba pazuha knjigu i tako ručaj jednom i naučićeš koliko dama treba da ima slobodu pomeranja ruku dok jede priborom.

Moja baka je govorila: „Srećna je kuća u koju deca ulaze i ljudi kojima prilaze.“

KOMPILACIJA TEKSTOVA SA NTERNETA

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here