Moj mačor je strava,
lenčuga je prava.
Dok ja miša jurim
on blaženo spava.
Najeo se kobasica,
suvog mesa, prženica,
pa ga zato baš sad briga
što se mišić šeće,
oko glave mu obleće.
Brkove mu čupa,
za repić ga vuče,
on lenčuga baš ne mari,
tako stoje stvari.
Pametna ja nisam,
ne znam šta da radim.
Dal’ da ćutim i da gledam
Il’ da ih zavadim!?
Predloge mi dajte,
stvar je vrlo hitna.
Neću miša ja da jurim,
tradicija je bitna.
