Kad su deca u pitanju, ljudi danas ne razmišljaju dovoljno o njihovoj sreći. Razmišljaju više o uspehu. O prekretnicama, maturama i sjajnim trofejima.
Nekада je detinjstvo bilo ispunjeno beskrajnim danima provedenim u prirodi ili na igralištu, a vrlo malo ispred TV-a. Deca su znala да се zabavе samo s nekoliko automobilića ili starom kartonskom kutijom. Igrala su, učila i družila se. Ali najviše od svega su uživala.
Život je danas previše unapred predodređen. Izrađuju se planovi. Pohađa se nastava. Prošla su vremena besplatne igre i stvaranja nečega iz ničega. Naravno, to ne znači da deca nisu srećna, jer mnoga deca jesu. Mnoga deca i dalje žive život pun avanture i uživanja u vlastitim dvorištima.
Ali mnoga ne žive spontano i poletno. I to je šteta, jer detinjstvo bi trebalo da bude samo sreća. Kako se možemo usredsrediti na sreću kad uvek ima toliko posla?
Za početak možeš samo udahnuti, ne brini ogromna hrpa veša neće nikuda pobeći, zatim možeš uzeti nekoliko saveta od istinski ispunjene dece.
Evo šta mališane čini srećnima:
- JEDU NA VREME
Znamo šta misliš; to je prejednostavno da bi bila prava strategija. Razmisli ponovno. Jesi li ikad bila toliko gladna da si samo htela da vrisnu od nervoze? Tako se deca osećaju kada propuste međuobrok ili moraju da pričekaju dva sata nakon uobičajenog obroka da bi učestvovala u nekoj porodičnoj večeri. Jedenje u redovnim razmacima pridonosi njihovom rastućem mozgu i telu i drži glad pod kontrolom. Kada su deca mirna i zadovoljna, doživljavaju veću sreću.
- DOBIJAJU DOSLEDAN SAN
Znamo da neka deca bolje spavaju od drugih. No, to nije opravdanje za loše navike spavanja. Deca trebaju da nauče kako spavati. Na nama je da ih naučimo. Kad su dobro odmoreni i spremni da prihvate dan, srećniji su. Neka san i redovno vreme za spavanje budu prioritet.
- IGRAJU SE BEZ UPUTSTAVA
Nekad su se deca sama zabavljala. Danas su i ona prekomerno raspoređena. I, molim te, pogledaj užurbani raspored i pronađi malo vremena u kojem će se tvoja deca svakodnevno igrati. Igra je dobra za dušu.
- SMEJU DA IZRAŽAVAJU OSEĆAJE
Deca viču kad su besna. Plaču kad su tužni. Pusti ih. Trebaju da znaju da izraze svoje osećaje. Takođe su malo tvrdoglavija stoga ućutkivanje zbog javnog sramoćenja ne pomaže. Ostavi ih da se „izduvaju“ na svoj mali način, a zatim ponudi pomoć.
- DONOSE ODLUKE
Deca imaju vrlo malo kontrole nad svojim životom. Stalno im se govori kuda treba ići, šta raditi i šta jesti. Malo kontrole u njihovim rukama već ide prema tome da se osećaju srećnijima. Neka tvoja deca odaberu svoju odeću. Dopusti im i da izaberu meni za večeru jednu noć nedeljno. Pitaj ih koje časove žele da pohađaju. Pruži im priliku da donesu neke odluke i posmatraj ih kako se smeškaju zauzvrat.
- OSEĆAJU SE SASLUŠANIMA
Deca su intuitivna. Kad se osećaju kao da ih roditelji istinski slušaju o svemu, osećaju se više povezanima. To im povećava samopouzdanje i uveličava ukupnu sreću.
Slušaj kad tvoje dete ima našto da kaže. To je najbolji način za izgradnju otvorenog i iskrenog odnosa.
- DOŽIVLJAVAJU BEZUSLOVNU LJUBAV
Deca znaju da zabrljaju. Kažeš im da ne skaču s kauča iznova i iznova, ali to ipak čine. A onda plaču. Budući da se detinjstvo uglavnom temelji na pokušajima i pogreškama, a ponekad treba pustiti decu i da pogreše.
Oprosti im. Voli ih svejedno. Kad deca znaju da ih roditelji vole i podržavaju bez obzira na sve, veća je verovatnoća da će drugi put učiniti ispravno. Na taj način nauče da svi znaju i da greše, ali i kako uvek postoji šansa za ispravljanje nepravde.
PIŠE ANAMARIJA PERDIJIĆ
