Vožnja levom stranom bila je tradicija koja je nastala u Britaniji. Kada bi vitezovi jahali na konjima, zamahivali bi mačevima desnom rukom. Stoga bi jahali levom stranom druma da bi bolje napali svoje neprijatelje.
Pošto su Britanci usvojili jahanje/kretanje konjskih zaprega levom stranom, zemlje poput Australije, Novog Zelanda, Indije i drugih nacija koje su Britanci kolonizirali uglavnom voze levom stranom. Tu je, naravno, i Japan.
U većini zemalja je bilo tako sve negde do pred kraj 18-og veka, dok nije došlo do prekretnice u Sjedinjenim Američkim Državama. Naime u to vreme težak teret je vuklo 8 mazgi, i čovek koji je upravljao zaprežnim kolima jahao je na zadnjoj mazgi sa leve strane, držeći bič desnom rukom. Sve više ovih kola nateralo je vlasti u Pensilvaniji da promene pravilo i zakonom regulišu pravac kretanja. Od 1792. u Americi se vozi desno.
Francuska je prva sledila američki primer jer je morala da reguliše saobraćaj. Naime, sve veći broj teretnih kola stvarao je haos u saobraćaju. Britanija, pošto je izgubila Sjedinjene Države nakon rata za nezavisnost, nije bila voljna da prihvati bilo kakav uticaj svojih bivših transatlantskih kolonija.
Pojava prvih automobila i njihova tehnologija uticala je i na upravljanje saobraćajem. U početku su automobili vozili levom stranom, jer je ručna kočnica delovala direktno na točkove i bila je, kao u konjskim zapregama, na spoljnoj strani karoserije. Volan je postavljen sa desne strane. Međutim, sa evolucijom karoserije i poboljšanjem kočionog mehanizma, ručica ručne kočnice je postavljena između dva prednja sedišta. Zatim se, iz istog razloga, vozački položaj pomerio na levu stranu da bi onaj koji upravlja automobilom mogao desnom rukom da povuče ručnu kočnicu.
Ta promena se dešavala širom sveta, osim u anglosaksonskim zemljama, koje su zadržale staru tradiciju i zadržale volan na desnoj strani. Argument je bio da je bolje držati volan sve vreme desnom rukom a ostaviti druge komande poput ručice menjača ili ručne kočnice sa leve strane.
