ВРАПЦИ – Мирослав Кокошар

Нису од те

врсте птица

да се плаше

пахуљица.

Као тамо

неке ласте,

сунцем јужним

што се часте.

За све врапце

испод стрехе,

спремам мрве

и осмехе.

Нек изволе

кад год могу

да поједу

нешто с ногу.

Увек кад се

мене сете,

на мој прозор

нека слете.