Гле малу воћку послије кише:
Пуна је капи па их њише.
И блијешти сунцем обасјана,
Чудесна раскош њених грана.
Ал’ нек се сунце малко скрије,
Нестане све те чаролије.
Она је опет као прво,
Обично, јадно, мало дрво.
ВОЋКА ПОСЛИЈЕ КИШЕ – Добриша Цесарић
