Веверица Вртирепка
ногицама журно шетка.
Окицама тамо-амо,
у глави јој је жир само.
Развила је план, оствариће сан,
продаће накит, отпутоваће на Крит!
Хоће да нађе мало мира,
доста јој је сакупљања жира.
Направиће ланчиће,
за другове детлиће,
занимљиве минђуше
за сове намигуше.
Паркирала је колица
пуна свеже хране,
видела их дивља свиња:
„Ова ужина је без мане!“
Изађе веверица и у празно гледа:
„Тако ми и треба,
остала сам без жира
из сопственог хира!“
