„Veverice, stvore lepi“,
zec je moli kusorepi,
„da zablistam na veselju,
ispuni mi jednu želju:
tvoj rep kitnjast, vitak, vran
pozajmi mi samo dan…“
„Dala bih ti, ne da nije,
al’ se tamo jede, pije,
pa se plašim dok se častiš
da mi moj rep ne omastiš,
pa kuda bih posle c njim –
zar da stidno crvenim!“
