Home Kerefeke poezija ТРЕН – Милица Бјелетић, VII/3 разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“, Прокупље

ТРЕН – Милица Бјелетић, VII/3 разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“, Прокупље

36
0

Доброта и пажња, енергија чудна
Учинила је да нисам залудна.

Трен је довољан да се нешто деси
Да ниси више на истој адреси,
Осим ако у срцима се живи
Једино тако може да се преживи.

Дан је кратак, година још краћа
Добра и чиста душа увек се враћа.

Понекад као да закуца на врата
Јави се и у трену нестане.
Да ли је то јава или сан,
То питање не може да престане.

Добри људи живе, иако земљом не ходе
Сећање је вечно, захвалност још већа,
Успомена драга.
Претужно је само, не видим ти трага.

У трену томе нестао си само
Нечујно и тихо као што те знамо.
Тишина твоја баш гласно одзвања
Недостајање све јаче, а туга није мања.

Лопту држиш чврсто, то је твоје место
Где год да се налазиш, то је твој престо.
Одважно и храбро са пуно поуздања
Стојиш, бацаш, освајаш и стичеш нова знања.

Ментор Љиљана Суботић

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here