Idu doba, greje, veje,
samo retki pređu prag,
u nedobu najteže je
ostaviti moćan trag.
Iz vremena zlih i buna,
kad i san se javom slomi,
u bukvare useli se,
stvori slova Vuk nam hromi.
Srbiju je svu obiš`o,
tekla Bečom s njim Morava,
usmeno je blago Srba
sačuv`o od zaborava.
Sakupljao pesme, priče,
da zna srpska familija,
ko je, šta je, šta rekoše
Filip, Tešan i Milija.
Poslovice, zagonetke
doneo nam Vuk sa štakom,
svakom glasu znak je dao,
pa čitamo zato lako.
Hvala, Vuče vanvremenski,
Srbija će s tobom ići,
Srbija te slavi večno,
svi smo danas čitalići.
