Porodično okruženje bi svakom detetu trebalo da pruži puno ljubavi, sigurnosti i roditeljske nege, odnosno da mu osigura sve potrebno za normalan rast i razvoj, no ponekad to nije slučaj.
Umesto ljubavi i podrške, dete biva zlostavljano ili zanemarivano, što predstavlja za nju/njega traumatsko iskustvo koje ostavlja duboke ožiljke. Izuzetno je važno pravovremeno pružiti pomoć zlostavljanoj deci, kako bi im se pružila prilika da se oporave od traume te kako bi se zaustavio međugeneracijski prenos zlostavljanja.
Dok je fizičko zlostavljanje najlakše za uočiti, druge vrste zlostavljanja kao što su emocionalno zlostavljanje ili zanemarivanje deteta, teže su uočljive te mogu dugo ostati neevidentirane i tako ostaviti dubok i trajan ožiljak. Kako bi mogli pravovremeno delovati, moramo znati šta zlostavljanje tačno jeste, koji su indikatori kao i posledice pojedinih oblika zlostavljanja.
Pod pojmom zlostavljanje podrazumevamo svaki oblik fizičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja i nemarnog postupanja ili iskorišćavanja dece što rezultira stvarnom ili potencijalnom opasnosti za detetovo zdravlje, preživljavanje, razvoj ili dostojanstvo u kontekstu odnosa odgovornosti, poverenja i moći.
Dakle, tu bi spadali svi postupci roditelja ili detetovih staratelja, kojima se detetu nanosi fizički i/ili emocionalni bol ili se dete zanemaruje u toj meri da je ugroženo njegovo emocionalno zdravlje i razvoj. Razlikujemo 4 osnovne vrste zlostavljanja: fizičko, emocionalno, polno zlostavljanje kao i zanemarivanje deteta.
- FIZIČKO ZLOSTAVLJANJE
Fizičko zlostavljana deca su namerno ozleđena deca ili ona koja su ozleđena zbog nedostatka nadzora. Uobičajeni fizički indikatori zlostavljanja jesu neobjašnjive modrice od udaraca, pljuski, bacanja i štipanja (različitih stepena zaceljivanja), ljudski ugrizi, iščupana kosa, neobjašnjive opekotine (npr. od cigareta ili grejnih tela), neobjašnjivi prelomi, posekotine ili ogrebotine.
Neke vrlo ozbiljne ozlede, npr. povrede glave, kod vrlo male dece nisu odmah vidljive. Osim navodnih indikatora tu još spadaju izgladnjivanje dece, davanje za konzumaciju štetnih sastojaka, zatvaranje u kući/stanu i slično.
Važno je istać kako su ozlede uzrokovane fizičkim zlostavljanjem najčešće samo privremene, dok su emocionalni ožiljci dugotrajniji, a često i mnogo opasniji. Indikativno ponašanje fizički zlostavljanje dece, odnosno ono po čemu ih možemo prepoznati mogu biti samodestruktivnost, povučenost ili agresivnost, neugodnost pri fizičkom kontaktu, kašnjenje ili raniji dolasci u školu (ostavlja utisak kao da se boji da ide kući), bežanje od kuće, bolovi ili kretanje s nelagodnošću, nošenje neprikladne odeće s obzirom na vreme, kako bi se pokrilo telo.
- EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE
Emocionalno zlostavljanje se nešto teže određuje, ali se može definisati kao hroničan stav ili postupanje roditelja, odnosno drugih staratelja, koje ometa razvoj detetove pozitivne slike o sebi. Odvija se uglavnom verbalnim putem, počevši od primedbi kao što su „Nikad ništa od tebe!” ili „Kamo sreće da se nikada nisi ni rodio!“
Nadalje, roditelji ne iskazuju ljubav i pažnju svojoj deci, pa deca počinju da smatraju da je ni ne zaslužuju i razvijaju lošu sliku o sebi, niskog su samopouzdanja i samopoštovanja. Pripisuju im loše osobine i odbacuju ih na različite načine neprimećivanjem i ismejavanjem.
Deci se preti, kažnjava ju se i napuštaju, a mogu i da prisustvuju nasilju između roditelja. Takva deca žive u teskobi i često moraju preuzeti odgovornost u situacijama kojima još nisu dorasla. Iako ozlede ovdje nisu fizički vidljive, ovako zlostavljanje može da ozbiljno ošteti mentalno zdravlje deteta ostavljajući celoživotne psihološke ožiljke.
Posledice mogu biti vidljive na jednome od sledećih polja: problemi učenja (manjak koncentracije, napetost, uznemirenost), nesposobnost uspostavljanja međuljudskih odnosa, neprimereno ponašanje u svakodnevnim situacijama, opšte depresivno raspoloženje, nezadovoljstvo i učestale psihosomatske tegobe.
Fizički pokazatelji kod emocionalno zlostavljane dece mogu biti poremećaji govora, kašnjenje u fizičkom razvoju, zavisnosti, povećanje ozbiljnosti postojećih stanja kao što su astma ili alergija, dok indikativna ponašanja obuhvataju preteranu povučenost, strah ili teskobu ako nešto pogrešno uradi, krajnosti u ponašanju (izuzetna popustljivost ili zahtevnost, pasivnost/agresivnost), ponašanje neprimereno uzrastu (ljulja se, sisa palac…), kašnjenje u razvoju, antisocijalno ili destruktivno ponašanje i delinkvencija.
- POLNO ZLOSTAVLJANJE
Polno zlostavljanje obuhvata širok spektar aktivnosti od zajedničkog gledanja pornografskih časopisa i filmova, do posmatranja odraslog pri masturbiranju ili polno obojene igre, dodirivanja, masturbacije te oralnog, analnog i genitalnog snošaja, gde odrasla osoba koristi dete za zadovoljavanje svojih seksualnih potreba.
Deca o svemu najčešće ćute jer u početku nisu svesna šta se zbiva, potom se osećaju odgovorna i kriva i stide se, a zlostavljač ih obično i obvezuje čuvanjem tajne te ih zastrašuje kako ne bi nikome o tome govorila.
Na direktan upit, deca obično poriču takva iskustva. Kod mlađe dece takva se iskustva mogu prepoznati u karakterističnim motivima likovnog izraza i kroz specifičan, seksualno obojen način ponašanja. Javljaju se i mnoge zdravstvene smetnje i poremećaji ponašanja.
Kod osobe koje mogu polno zlostavljati dete ubrajaju se roditelji, bake i dede, ostala rodbina i bliske osobe npr. očuh, komšija, učitelj, trener, dadilja i slično. Fizički indikatori kod polno zlostavljanje dece jesu poderano, zamrljano ili okrvavljeno donje rublje, bolovi ili svrab u području genitalija, bolovi pri hodanju ili sedenju, modrice ili krvarenje genitalija, polne bolesti, česte urinarne ili gljivične infekcije.
Indikativna ponašanja polno zlostavljane dece obuhvataju povučenost ili hroničnu depresivnost, seksualiziranost, nelagodu pri fizičkom kontaktu ili fizičkoj blizini, pokazivanje neprikladne seksualne igre ili razumevanja seksa s obzirom na uzrast, obrtanje polnih uloga, preteranu zabrinutost za braću/sestre, nisko samopoštovanje, probleme s vršnjacima, iznenadne probleme u školi, nagle promene u težini (gubitak ili povećanje) i pokušaje samoubistva.
- ZANEMARIVANJE
Zanemarivanje je propuštanje zadovoljenja detetovih osnovnih potreba u meri koja znatno utiče na njegov fizički i psihički razvoj. Nije uvek namerno i granica kad počinje zanemarivanje nije uvek potpuno jasna. Za postavljanje pretpostavki o zanemarivanju deteta pokazatelji trebaju da budu evidentirani kontinuirano, u dužem vremenskom periodu. No ako su pojedini pokazatelji ugrožavajući po život deteta, tada je potrebno odmah postupiti u svrhu zaštite. Razlikujemo 4 oblika zanemarivanja dece: fizičko, emocionalno, obrazovno i medicinsko.
Uopšteno fizički indikatori kod zanemarivane dece su napuštanje, nezadovoljene medicinske potrebe, konzistentni nedostatak nadzora, stalna glad, neprikladna odeća, higijenska zapuštenost, uši i naduvani stomak.
Indikativna ponašanja obuhvataju konstantni umor ili bolest, spavanje na nastavi, krađu hrane, prosjačenje od učenika, izjave da roditelja/staratelja nema kod kuće, često izostajanje iz škole ili kašnjenje, samodestruktivnost, napuštanje škole.
POSLEDICE ZLOSTAVLJANJA
Zlostavljanje i zanemarivanje u većini slučajeva se događaju deci višekratno, a posledice zavise i od uzrasta deteta – žrtve. Na planu socio-emocionalnog razvoja javljaju se smanjena samokontrola, povećana zavisnost o drugim ljudima, depresija, niže samopouzdanje i samopoštovanje te osećaj nemogućnosti kontrole nad životnim događajima.
Na planu socijalnih odnosa slabo su razvijene socijalne veštine i socijalna percepcija. Javljaju se agresija i delinkvencija, psihosomatske smetnje (alergija, astma, probavne poteškoće). Na planu mentalnog zdravlja javljaju se razne poteškoće.
Deca razvijaju različite obrambene mehanizme i mehanizme prilagodđavanja: disocijativnost(poricanje i potiskivanje osjećaja i događaja), samooptuživanje, idealizovanje roditelja zlostavljača i samodestruktivno ponašanje (samoranjavanje, uptreba alkohola, droga, polno rizično ponašanje).
Preovladavajući su osećaji nelagodnost, teskobe, straha, beznadnosti, zbunjenosti, usamljenosti, a moguća je pojava posttraumatske stresne reakcije. Dugoročne su posledice zlostavljanja poteškoće u pogledu temeljnog poverenja u druge, samostalnosti i lične delotvornosti.
PIŠE Ana Karakaš
