U snežnom vrtlogu
baš u sred zime
po belom snegu
dobiše ime.
On postao Sneško
a ona Sneška
i ljubav se rodila
ne nije greška.
Na snegu hrabro
oni su stajali
molili za sneg
kako bi trajali.
Pa tako sjajni
u svojoj belini
bili su najlepši
u celoj okolini.
Zajedno su zimske
provodili dane
dok jednog dana
sunce ne grane.
Prvo se Sneško
lagano topio
gledajući Snešku
oka nije sklopio.
Sneška za Sneškom
ode vrlo brzo
jer i njoj se izgleda
samo nosić smrz’o.
Taj smrznuti nos
jedna šangarepa
Gde je? Šta je bilo s ‘njim?
To zna jedan zeka.
