Затек’о сам слона једног,
на врх брда хладног, ледног;
запитах га шта ту ради,
он ми рече; тикве сади.
Шта је ово мајко мила,
можда ми се ова шала
само тако учинила,
махнух руком,
да нестане сад та слика.
Ал’ одједном зачух вику,
полицајце на видику,
тик до мене дотрчаше,
из свег гласа упиташе;
Дал’ сам негде ту видео
једно мало, сиво слонче,
можда овуд само лута,
нестало је пре по сата
из зоолошког нашег врта.
