Sreo jednom slon kameleona.
– Ala si mali! – podsmehnu mu se.
– Jeste da sam mali – odgovori kameleon – ali to ne znači da nisam brži od tebe.
Slon ljutito zatrubi: – Za takvu drskost trebalo bi da te kaznim i ubijem surlom!
– Bolje je da umesto toga zakažemo trku za sutra ujutru! – uzviknu kameleon hitro.
Slonu se ovaj izazov učini smešnim, ali pristade.
Kameleon sazva svoju braću i reče im: – Dokazaćemo slonu da je pamet često moćnija od snage. Rasporedite se sutra ujutru duž puta i čekajte slona.
Kad osvanu zora, slon naiđe i smesta poče da trči. Kameleon se, međutim, uzvera na slonov rep ali tako da slon to nije osetio.
Ne prođe mnogo, a slon na putu srete kameleona, naravno ne onoga koji je visio na njegovom repu pa ga upita: – Već si ovde stigao? Kako to? Zar se nisi umorio?
I tako se to ponavljalo… Slon se upinjao što je igda mogao, a kameleon ga je posle kratkog vremena uvek sačekivao. Slon je trčao i trčao, ali mu se činilo kako da nikako ne može prestići kameleona. Najzad se sav iscrpljen skljoka na zemlju.
Kameleon mu siđe sa repa, pa upita:
– No, šta veliš za našu opkladu?
Slon je bio prinuđen da prizna:
– Pobedio si me!
