У малом грму, код наше школе
Станује једна мала птица.
Из грма свако јутро се чују
Она и њена породица.
Весело цвркуће тај мали врабац,
И излеће из жбуна сваки час.
Крилима вешто лепрша, маше,
И тако поздравља сваког од нас.
Ђаци га воле, јер је весељак,
И често му своју нуде ужину.
Он никада неће јести сам,
Већ позове и своју „врапчију дружину“.
Док траје час, он стрпљиво чека,
Гледа кроз прозор, по симсу шета.
Чека да школско звоно зазвони,
И напоље изађе ђачка чета.
Када ђаци уморни крену кући,
У врапчијем грму сви се срде.
То нашег драгог „школског врапца“
Укућани његови сигурно грде.
Ал’ они не знају да је пријатељ наш,
Данас пуно тога научио.
Физику, физичко, биологију…
А да се нимало није помучио.
