Септембар се спрема да окупи ђаке
прваке и старије школске нам јунаке.
Сав се прави важан, а и звоно има.
Брујаће у славу школојунацима!
Распусту се не иде. Још би да потраје…
Ал’ септембар одважно на почетак стаје:
„Доста си одмарао! За школу је време!
Наставници, ђаци чекају на мене!“
И гле, распуст ћутке кофере пакује.
Већ слутимо: негде сигурно путује.
Школу, ђачке дане преспаваће лепо.
Са нама ће опет кад огреје лето!
Крај је тек почетак – свечан је и нови!
Осмеси и књиге чекају у школи!
Нека живе деца! Срећан им почетак!
Од школе ће одмарати чим одзвони петак.
