Сва се шепури и башкари,
па расћућори и разбубори,
битна и скроз на скроз важна,
јер није било шта
и није било ко,
она је чувена Шарена Лажа.
Ено је тражи,
само покажи;
све да умота
у папир сјајни,
плави, па жути, још и црвени,
са лила машном и позлатом,
све да шљашти,
све да се шарени.
Хеј, благо мени,
за то се спреми;
јесен да закити пролећним цвећем,
кишу обасја сјајем највећем,
па онда иде,
ка теби шета,
у виду великог поклон пакета,
да зиму обоји и префарба,
у топла, бајна и сјајна лета.
Неко се љути,
можда и замери,
што тако филује и маже,
ал’ ипак, будите свесни,
такве су одувек шарене лаже.
