Једанпут у брдима
док је сипила киша,
разговор овај сам чула
између брезе беле
и прозрачног ариша.
Бреза је рекла: „Ја волим
девојчицу која је чиста,
бела као моја кора,
која се пријатељски смеши
на сваког у шуми створа.“
Ариш је рекао: „Ја волим
дечака што се држи право
као стабло ариша,
који уме и да плане,
а уме и да се стиша.“
Бреза је наставила:
„Мени је много мила
девојчица која уме
ко трава јутарња да плаче,
да прича као шуме.“
Ариш је додао:
„Ја волим дечака поносита,
коме се још из далека
храброст на лицу чита.“
