Пустите ме да говорим води.
Да говорим земљи.
И птици која живи од ваздуха.
Пустите ме да говорим води.
Да говорим земљи.
И птици која живи од ваздуха.
Пустите ме да говорим свету.
Пажљиво ме слушај, свете,
Обраћа ти се једно стидљиво дете.
Слушајте ме земљо, водо и све птице.
Слушајте ме, ватро, Сунце и све живе честице.
Не нашкодите свежини ваздуха
Јер свако живо биће остаће без даха.
Немојте нашкодити жубору реке и слаткој води
Јер нашкодићете сваком створу који земљом ходи.
Немојте то радити док у нама гори ватра,
Немојте то радити док смо жељни осећаја лаганог ветра.
Немојте то радити деци, води, земљи и птици која од ваздуха живи,
Немојте овај шарени свет претварати у сиви.
Живећемо у додиру са ватром
Све док воду не начинимо бистром
Све док из земље не проникне цвеће,
И док не видимо птицу да безбрижно полеће.
Пустите ме да говорим води.
Да говорим земљи.
И птици која живи од ваздуха.
Пустите нас да живимо у лепшем свету
Испуните жељу овом стидљивом детету.
Ментор Љиљана Суботић
